Zaposlenost raste. Svi bi u programere. Njiva je sve ređe izbor: Statistika pokazuje da je u poslednja četiri meseca prošle godine najveći pad broja zaposlenih registrovan u poljoprivredi, šumarstu i ribarstvu – 6,1 odsto.
Istovremeno najveći rast, veći od 18 odsto zabeležen je u informisanju i komunikacijama.
Ono što se nije promenilo – poljoprivreda nam i dalje donosi najveću zaradu od izvoza – 4.8 milijardi evra u 2022. dok su informacione tehnologije dostigle 2,7 milijardi.
Poljoprivreda u Srbiji nije popularna
Smanjio se i broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ulaže se u mehanizaciju, ali u proseku srpski traktori već su odradili više od 20 godina. Više od 60 godina u proseku je star srpski poljoprivrednik.
„Kod nas je poljoprivreda i dalje nešto što se ne smatra ‘in’ nije ‘fensi’, ali ipak postoji jedna druga kategorija mladih ljudi koji drugačije gladaju na stvarnost“, ističe direktorka poljoprivredne škole PKB Dragana Benović.
Budućnost poljiprivrede je, ističe, u saradnji sa IT sektorom i Zapad uveliko radi na tome. Koliko smo mi u korak sa vremenom pitanje je, dodaje Dragana Benović.
Digitaliazcija poljoprivrede
U korak sa vremenom ide novosadski institut Biosens. Razvili su aplikaciju preko koje ratari besplatno mogu da prate vlagu i sastav zemljišta, pojavu štetočina, faze razvoja useva.
Praksa je pokazala da poljoprivrednici već u prve dve godine korišćenja digitalnih rešenja udvostruče profit. Digitalizacija poljoprivredu čini i atraktivnijom za novu „digitalnu“ generaciju.
„Naši poljoprivrednici moraju da nauče jezik novih tehnologija. Mi smo videli to kao potrebu i da bismo to omogućili napravili smo jedan kurs koji se zove Uvod u nove tehnologije u poljoprivredi, koji je besplatan“, kaže Tadej Kurepa iz Inicijative „Digitalna Srbija“.
Direktorka poljoprivredne škole PKB navodi da insistiraju na razvoju preduzetništva i preduzetničkih kompetencija kod učenika. „Smatramo da je to jedan od ključnih faktora da dobiju kvalitetna znanja“, rekla je Dragana Benović.
Izvori finansiranja
Poljoprivrednicima su već godinama dostupni i evropski fondovi, ali ocenjuju upućeni, nisu dovoljno iskorišćeni.
Jedan od programa sa najvećim odzivom je kupovina traktora i mehanizacije gde bespovratno dobijaju najmanje polovinu cene.
U pripremi je novi ciklus finansiranja iz IPARD programa od 377 miliona evra, dok je država za subvencije poljoprivrednicima ove godine odvojila oko 60 milijardi dinara.
„Mislim da smo pojačali svaku subvenciju, s naglaskom na stočarstvo, naravno. Mi ćemo raditi i dalje na tome. Za kreditnu podršku poljoprivrednim proizvođačima pravilnik je izašao prošle nedelje, dakle oni mogu ponovo da se zadužuju kreditno. Država snosi veći deo kamate“, ukazala je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Glavni globalni izazov sa kojima se poljoprivreda suočava je rast broja stanovnika na planeti i kako obezbediti dovoljno hrane. Dugoročni odgovor je u modernizaciji i „pametnoj“ poljoprivredi, zaključuju stručnjaci.
(RTS)