Predrag Marković je, ukazujući na veliki tragediju u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu o kojoj je pisao na portalu RTS „OKO“ u tekstu „Smrt u školi: Ubija li duh vremena?“, kao i masovno ubistvo u okolini Mladenovca i Smedereva, istakao da je razoružanje građana sigurno korisno kao i psihijatrijski i psihološki rad sa roditeljima i decom.
„Da li će to sprečiti niko to ne zna, jer je taj događaj takvo zlo neponovljivo. Sada svi napadaju sistem, međutim, za takvo zlo ne može niko da se spremi“, ukazuje istoričar.
Dodaje da su rađena istraživanja u kojima je statistički beznačajan broj, kako kaže, ljudi koji su se odbranili pištoljem.
„Pištolj je oružje za napad. Profesor s Harvarda je hiljade slučajeva ubistava izučio i skoro nikada pištolj nije odbrambeno oružje. To je jedan mit da vama treba pištolj da se branite od razbojnika koji vam uđe u kuću. Tako da je razoružavanje sigurno jedna korisna mera“, navodi Marković.
Međutim, ukazuje, kako navodi na jednu čudnu pojavu, da sva ubistva u svetu opadaju, sem ubistava po školama i masovnih.
„Ta masovna ubistva, pogotovo školska ubistva su jedina čiji broj raste u zadnjih 25 godina“, naveo je istoričar.
Ističe da je najnaoružanije društvo u Evropi grčko ostrvo Krit, a da na njemu nema masovnih ubistava. Tradicija, kaže, drži nekako oružje pod kontrolom.
„Prvo školsko ubistvo se desilo 1996. godine u Americi. Tu ima neke veze sa gubljenjenjm osećanja zajedništva. Školske ubice su uglavnom otuđeni ljudi bez ikakvih saosećanja s drugima. Empatija je tu ključ, jer u tradicionalnom društvu se ubija iz nekih tradicionalnih razloga. Krvna osveta, verska mržnja, politički razlozi. A školska ubistva nemaju nikakav društvenih razloga, ona su gest poremećenih pojedinca“, smatra Marković.
(RTS)