Stanarima višespratnice u Ulici Ivana Ribara na Novom Beogradu lopovi su iz hodnika krali bicikle, rešetke ispred ulaza, punjač za hibridni automobil i razne druge stvari. Kada su postavili nadzorne kamere, broj krađa se smanjio, kaže upravnica zgrade. Kamere su svaki put snimile počinioca.
„Kada prijavite krađu, policija kontaktira sa upravnikom koji dostavlja snimak. Druga opcija je da upravnik obavesti policiju. Tada sastavim krivičnu prijavu sa odštetnim zahtevom. Dalje to prelazi u nadležnost policije“, objašnjava profesionalna upravnica zgrade Sanja Masnikosa Simić.
Šta kaže Zakon
Sud ili tužilaštvo odobravaju da policija preuzme snimak. Prema Zakonu o krivičnom postupku, snimci sa nadzornih kamera mogu da se koriste kao dokaz na sudu, bez obzira na to da li je u pitanju javna ili privatna povrišina. Čak i video-zapisi sa telefona mogu da budu dokaz ako se ustanovi da je to od javnog interesa, kažu u tužilaštvu.
„Takav dokaz sudija će da koristi u kontekstu svih drugih izvedenih dokaza. Ne verujem da bi bilo ko od kolega presudu doneo samo na osnovu tog dokaza, već bi izveo i druge dokaze i doveo ih u međusobnu vezu zajedno sa tim snimkom, pa tek na osnovu svih izvedenih dokaza doneo presudu“, kaže predsednica Prekršajnog suda Olivera Ristanović.
Analiza snimaka
Kod dostavljenih snimaka proverava se autentičnost, a pre toga se utvrđuje da li su kamere postavljene iz bezbednosnih razloga. Obično se traži identifikacija lica ili predmeta.
U složenijim slučajevima, radi se i rekonstrukcija događaja. Ako je snimak nejasan, na osnovu detalja se može utvrditi šta je osoba uradila. Svaka tačkica ili pokret na snimku mogu da budu dokaz na sudu, kaže sudski veštak Nikola Dragović.
Snimci mogu da se izoštre kako bi slika bila bolja. U zavisnosti od kvaliteta video-zapisa, za analizu nekih potrebno je 30 dana, a za neke i 60.
Kada je snimak krucijalan dokaz
Advokat Aleksandar Radivojević kaže da je u praksi imao mnogo predmeta u kojima je do pronalaženja jednog ili više počinilaca došlo baš zahvaljujući sigurnosnim kamerama.
„Osoba koja vodi postupak procenjuje da li su neophodni snimci i na koji način može da utvrdi da li je neko počinio delo ili ne. Ako imate nesporne druge dokaze, svedoka ili nekog ko je izvršio delo, ne znam da li je potreban i snimak, ali to procenjuje policija, sud i tužilaštvo“, kaže Radivojević.
Olivera Ristanović pak kaže da jedino ako je snimak pribavljen po nalogu suda može da bude krucijalan dokaz, a da u ostalim slučajevima teško može da prevagne.
U mnogim zakonima se spominje video-zapis kao dokaz na sudu. Kako kažu stručnjaci, problem je to što ne postoji krovni zakon koji bi sve to objedinio. Zbog toga je nekad nejasno u kojim okvirima nadležni mogu da reaguju.
(RTS)