Ko će imati status javnog funkcionera po novom Zakonu o sprečavanju korupcije

Širi krug državnih službenika čija će imovina biti pod lupom trebalo bi da suzi prostor za korupciju. Izmenama zakona predviđeno je da javni funkcioneri ponovo budu i direktori škola, bolnica, ustanova, ali i predstavnici izvršne vlasti. To je jedna od preporuka tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, i uslov da se napreduje na tom polju, kažu u Ministarstvu pravde.

„Ubuduće će javni funkcioneri biti i šefovi kabineta i savetnici lica na najvišim izvršnim funkcijama poput predsednika i potpredsednika Vlade, kao i posebni savetnik ministra kako bi se i na njih primenili standardi integriteta, pravila o nespojivosti javnih funkcija, dužnost prijave sukoba interesa, imovine, prihoda i poklona, kao i ograničenja po prestanku radnog odnosa“, saopštava Ministarstvo pravde.

Nova definicija „javnog funkcionera“ u teoriji je korak napred, ali bi u praksi mogla da otvori nova pitanja, kažu u civilnom sektoru. Zato traže jasnije formulisanje.

„Iz obrazloženja se ne vidi da li se ova odredba odnosi i na šefa kabineta i savetnike predsednika Republike, a u svakom slučaju mi smatramo da treba da budu i predstavnici svih drugih organa vlasti kao što je Autonomna pokrajina Vojvodina, Narodna skupština“, kaže Zlata Đorđević iz Transparetnosti Srbija.

Na spisku onih koji će svoje prihode i poklone prijavljivati nadležnoj Agenciji biće i direktori, članovi izvršnog i nadzornog odbora preduzeća u čijem vlasništvu država učestvuje sa 50 i više odsto.

„Ono što je dobro u tim izmenama jeste što će predstavnici organa vlasti u privrednim društvima biti javni funkcioneri. Međutim, ono što je loše i smatramo jako nepotrebno i potencijalno vrlo štetno, jeste što se izričito navodi da se to odnosi na privredna društva u kojima država ima 50 od 100 ili ima većinsko vlasništvo u tom preduzeću“, kaže Zlata Đorđević.

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, smatra da nije dovoljno jasno precizirano ono što se tiče funkcionerske kampanje.

„Trebalo bi jasno uspostaviti mehanizme odgovornosti i sankcije. I to nakon toga primenjivati. Dakle, osmisliti jedan efikasan sistem za praćenje. To je nešto što nedostaje čitavom okviru za borbu protiv korupcije. Jer, zaista moramo da budemo svesni toga da, kada je u pitanju borba protiv korupcije, tu je politička volja suštinska“, ukazuje Selakovićeva.

Na listi Indeksa percepcije korupcije Srbija zauzima 101.mesto – u grupi zemalja u kojima je korupcija raširena.

Građani se, prema istraživanjima, u svakodnevnom životu sa tim problemom suočavaju najčešeće u zdravstvu, policiji, inspekciji i pri zapošljavanju.

(RTS)