Kako je sudbina zgrade Generalštaba povezana sa građenjem mosta između prošlosti i budućnosti Beograda i Vašingtona

Prvo je Džared Kušner na društvenoj mreži objavio da će ulagati u Srbiji, uz fotografije idejnog rešenja. Potom je i „Njujork Tajms“ pisao o tome da će zet bivšeg američkog predsednika graditi u srpskoj prestonici. Za taj medij – potvrda od Kušnera – da želi da izgradi u Beogradu luksuzni hotel, poslovni i stambeni prostor.

„Još nismo sklopili te poslove, tako da do realizacije možda i neće doći, ali smo naporno radili na njima i prilično smo blizu“, napisao je Džared Kušner.

Da još ništa nije potpisano potvrdio je za RTS i ministar ovlašćen za pregovore i realizaciju projekta.

„Ne postoji ni jedna vlada koja je bila u Srbiji a nije pokušavala da nađe partnera kako bi taj prostor revitalizovala. Mi pregovaramo sa nekoliko kompanija, jedna od njih je kompanija koja je pokazala kako smatra da treba da izgleda taj čitav prostor“, kaže ministar Goran Vesić.

Između komemoracije i inovacije

U intervjuu „Politici“, bivši američki diplomata Ričard Grenel, kaže da je uništavanje Generalštaba u bombardovanju 1999. veliki gubitak za kulturnu i arhitektonsku istoriju Beograda, i da bi u ime sećanja na istoriju u središtu novog „Generalštaba“ bio Memorijalni centar.

„Ovaj projekat će na mnogo načina biti most preko tog destruktivnog sukoba – ne samo između Srbije i Amerike posle 1999, već i most između ruševina i prelepe arhitektonske istorije Beograda mnogo pre toga. Za mnoge u arhitektonskoj zajednici zgrada Generalštaba je značajna i zbog svog originalnog tvorca Nikole Dobrovića. U saradnji sa zajednicom srpskih arhitekata i urbanista razvijaće se kao most između prošlosti i budućnosti, između Srba i Amerikanaca, između komemoracije i inovacije“, rekao je Ričard Grenel.

Želja da se izgradi most između Amerike i Srbije, na kamenu spoticanja u odnosima dve zemlje, nije se prvi put pojavila. Prema rečima Ivice Dačića – interesovanje američkih kompanija za gradnju na lokaciji nekadašnjeg generalštaba datira od ranije.

Dačić: Koštunica i gradska vlast DS-a dali su Maršalat Amerikancima

„Evo, ja kada sam bio premijer dolazili su ljudi Donalda Trampa sa željom da tu prave hotel. Tad nije to moglo da bude realizovano iz više razloga, to je bilo pre nego što je postao predsednik. Zar ne mislite da je nešto, bilo od toga realizovano još i u to vreme. A kad već govorimo o tome podsetiću na Maršalat, Maršalat je deo pored Belog Dvora koji je takođe bombardovan u vreme rata ’99. Vlada Vojislava Koštunice i gradska vlast DS-a donela je odluku 2006. i 2007. da tu bombardovanu narodnu imovinu proda Amerikancima da tu naprave ambasadu. Što sad to niko ne pominje“, kaže Ivica Dačić.

Prema najavama koje dolaze od najzainteresovanijeg investitora pored hotela i stanova na mestu ruševina bio bi sagrađen i kompleks sa muzejom i spomen-obeležjem.

„Da pokažemo ljudima šta se tu dogodilo, da niko ništa od svega toga ne krije, ali da razvijamo dalje Beograd i našu zemlju sa velikim i veoma značajnim investicijama. Mislim da je to zaista nešto izuzetno, to će značiti i u srpsko-američkim odnosima popravljanje, ali bez zaboravljanja onoga što se dogodilo. I takođe sa čuvanjem dela onoga što je već 90 odsto uništeno, a to je delo Nikole Dobrovića“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Pregovore o lokaciji u strogom centru grada vodi ministar finansija. Kada i ako bude postignut dogovor, iz Vlade kažu, javnost će biti obaveštena.

„Kada budemo završili pregovore i kada taj ugovor bude potpisan, ja ću sa onima sa kojima bude potpisano održati konferenciju za štampu, javnost će biti upoznata sa svim detaljima ugovora, a onda će sve što se bude radilo biti u skladu sa našim pozitivnim propisima“, naglašava Vesić.

Prema ideji prvog gradskog arhitekte Nikole Dobrovića, gradnja zgrade Generalštaba počela je 1955. a završena deset godina kasnije. Državni sekretarijat za poslove narodne odbrane kao svojevrsni simbol države, vojske i moderne arhitekture uništen je u bombardovanju SR Jugoslavije u maju 1999.

(RTS)