Zbog nepovoljnih vremenskih prilika Miroljub Janković će sa dva hektara poseći nešto više od 30 tona futoškog kupusa. To je duplo manje nego u prosečno rodnim godinama.
„Fiziološki problemi su sad jako izraženi, nedostatak vode. Kupus tokom dana traži 15 do 20 litara vode. I on onda odbacuje lišće, posle to kreće na glavicu i samo propadanje“, rekao je Miroljub Janković, proizvođač kupusa iz Futoga.
Karakteristike futoškog kupusa su najbolje primetne na specifičnoj zemlji u Podunavlju.
„Koga odlikuje vrlo tanak i specifičan list, plitak koren, relativno visok procenat šećera, izuzetno je pogodan za preradu, odnosno za kiseljenje“, kaže Đorđe Pisarov, proizvođač kupusa.
Za potrebe manifestacije „Futoška kupusijada“ ukiseljen je ranije, jer treba saviti 4.000 sarmi. Za kućne potrebe preporuka je da se sačekaju niže dnevne temperature.
„Ne treba da se stavlja rano, rano će uskisnuti i neće biti dobar. Potrebno je da su zdrave glavice, da su zrele glavice i da se stavi kad je vreme, ne mora se staviti po ovom toplom vremenu“, preporučuje Zora Radočaj iz Futoga.
Pune su prikolice kupusa na putu između Veternika i Futoga. Kao na svakoj pijaci cene zavise od količine kupljenje robe.
Radojka Pehar iz Futoga kaže da mu je cena 60 dinara i da je to povoljno jer treba puno truda oko toga.
Zoran Jerković, prodavac i proizvođač kupusa kaže da prodaja futuškog kupusa zavisi od dana – nekada 300, 400 ili 500 kilograma. Kada se proda 600 kilograma to je, kako kaže, „vrhunac“, jer ih ima puno na putu.
Proizvođači kojima je futoški kupus prioritet unapred sertifikuju proizvodnju. U Futogu je ove godine njih 28 gajilo ovaj kupus, na nešto manje od 50 hektara.
(RTS)