Ledena kiša padala je u zimu 1916. kada se na ovo mesto, sa kojeg se vide surove albanske planine iskrcala srpska vojska. Prvi brod Svete Ane, sa dve hiljade naših regruta i vojnicima šumadijske divizije, u najtežem stanju, uplovio je 18. januara u Guviju.
Na putu od Valone, njih šest je već preminulo. Ovde su dospeli vojnici koji su težili 16 kilograma. U prvih sedam dana, kada je najviše njih umiralo, i do 300 dnevno, o tome nije ni vođena evidencija. Posle albanske golgote pokosila ih je iznemglost, glad, dizenterija, a ko se dokopao hrane – umirao je i od hrane.
U Dasiji pomen kod spomenika vojnicima Drugog pešadijskog puka prvog poziva Moravske divizije „Knez Mihajlo“ poznatog kao „Gvozdeni puk“ od kojeg se bugarska vojska tresla od straha.
Devedesettrogodišnjem Branislavu Živkoviću, ispunila se životna želja da oda počast ratnim drugovima svoga oca Anđelka koji je preživeo sve ratne golgote.
Krfljanka Dora Kefaloniti, dobila je amet od oca da njivu u selu Katokorakijana u kojoj su sahranjeni srpski vojnici moravske divizije pokloni Srbiji, pod uslovom da se na tom mestu podigne spomen obeležje.
Šest vojnika ekshumirano je sa crkvenog groblja u selu Katokorakijana. U okolnim maslinjacima sahranjivani su srpski civili i vojnici, među njima i ceo vojni orkestar i svi njihovi instrumenti. Ovdašnji meštani kažu da kada vetar duva iz pravca maslinjaka kao da se čuje muzika.
(RTS)