Prvi put dve škole iz Beograda šalju đake da vide Jasenovac – najveći logor smrti u kojem je mučeno i brutalno ubijeno oko 700.000 ljudi, najviše Srba, Jevreja i Roma. O tome su do sada učili samo iz knjiga.
„Inicijativa je bila u Osmoj gimnaziji povodom izložbe za Dan pobede. Onda smo se prisetili kako smo mi nekada učili istoriju kroz obilaske pojedinih mesta gde su bila stradanja srpskog naroda i onda smo se vratili toj početnoj ideji koja je jako dugo bila u obrazovnom sistemu“, navodi direktorka Osme beogradske gimnazije Irena Brajević.
I đaci Zemunske gimnazije obići će Jasenovac.
„Onda su nastala pitanja koliko je značajno negovati tu kulturu sećanja i na samom terenu videti kakve su to stravične scene i situacije bile kroz koje je prošao srpski narod“, kaže direktor ove gimnazije Miloš Bjelanović..
Učenici će tokom jednodnevne posete obići spomen-područje, autentične logorske objekte i videti prizore koji oslikavaju strahote koje je doživeo srpski narod. Istoričari kažu da cilj posete nije da traumatizuje, već da edukuje i osvesti kulturu sećanja zasnovanu na znanju.
„Moramo da učimo na lokalitetima gde se nešto zbilo bez obzira na to da li su to događaji koji su afirmativnog karaktera, gde osetite ponos zbog toga što pripadate jednom narodu ili su to događaji koji su tragičnog karaktera i kad vidite šta je jedan čovek spreman da učini drugom samo zato što u konkretnom istorijskom razdoblju to drugo ljudsko biće ima neželjeni identitet za većinsku zajednicu“, navodi Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.
Od Bijeljine do Krfa
Da ekskurzije ne treba da liče na ekskluzivna putovanja, već da bi učenici trebalo da saznaju o istoriji svog naroda, uverili su se đaci iz Bijeljine koji su posetili Krf. To putovanje u Grčku i upoznavanje sa najvećom tragedijom u istoriji srpskog naroda i albanskom golgotom, ostavilo je na njih snažan utisak.
„Koliko god mi pričali i učili o plavoj grobnici u školi, ništa ne može da prenese smrtonosni mir i emocije koje se osete kada se kroči na to ostrvo“, rekla je učenica Teodora Trninić.
I sada je poseta ostrvu Vido postala tradicija.
„Mislim da je sjajno što smo kao škola dali već drugoj generaciji dece da se bliže upoznaju sa tim delom vrlo tužne istorije. Mi smo tamo dobili informaciju da smo jedna od retkih škola iz Republike Srpske koja je posetila Krf, ostrvo Vido“, navela je Biljana Cvjetković, profesorka bijeljinske Tehničke škole „Mihajlo Pupin“.
Mnogo je spomenika u Srbiji, a i šire koji zavređuju da ih posećuju učenici osnovnih i srednjih škola i da na licu mesta uče o važnim istorijskim događajima. Muzej žrtava genocida pre dve godine uputio je inicijativu Ministarstvu prosvete da vrati u program školskih ekskurzija obilazak lokaliteta iz perioda Drugog svetskog rata. Za sada se i dalje sve svodi na svakako važan obilazak Šumarica, Jajinaca, spomen groblja u Kraljevu. A spisak bi mogao da se proširi.
(RTS)