Doktorka Banko: Vakcinacija spasava čak pet života svakog minuta, ali mi smo u šumi dezinformacija

Neke viruse i bakterije poznajemo, znamo kako se prenose, znamo kako i da se od njih zaštitimo. Ipak, nedovoljan je obuhvat vakcinacije. Doktorka Ana Banko kaže da su epidemije samo vrh ledenog brega.

“Mi malo govorimo o prevenciji i čini mi se kada pričamo i o vakcinama, pa i o potencijalnoj prevenciji, zapravo pričamo samo o posledicama, odnosno bolestima koje oni mogu da spreče, a te bolesti ne vidimo. Dakle, vrlo često kažemo da je vakcina žrtva sopstvenog uspeha, jer kada ne vidimo od čega nas ona štiti pribegavamo njenom izbegavanju, bar onda kada roditelji nemaju dovoljno informacija”, ističe Banko.

Ukazuje da su roditelji zapravo u šumi virtuelnih dezinformacija.

“Sto puta ponovljena laž postaje istina i mi smo vrlo prijemčivi da više puta ponovljenu dezinformaciju prihvatimo kao informaciju, a znamo da je mnogo lakše zapravo poverovati u nekakve nenaučne informacije, nego razumeti mehanizam na koji deluje vakcina ili lek. Zapravo opšta javnost ne mora da razume sve te mehanizme ako, a tu je sada zapravo najveći problem, ima poverenja u ono što nauka kaže”, navodi Banko.

A nauka kaže da protiv određenih bolesti vakcina može da nas zaštiti. Na pitanje šta kao država i društvo možemo da uradimo da se poveća obuhvat vakcinacije, Banko kaže da Srbija nije izolovan slučaj.

“Postoji više zemalja koje se susreću sa ovim posledicama. Male boginje su vrlo kontagiozno virusno oboljenje, jako se lako prenose i vrlo su opasne ne samo po nevakcinisanu decu, već po decu koja ne mogu da se vakcinišu”, dodaje Banko.

„Od 2000. i 2018. godine vakcinacijom spaseno između 25 i 30 miliona života“

Napominje i da je u periodu između 2000. i 2018. godine vakcinacijom spaseno između 25 i 30 miliona života od posledica malih boginja.

“Vakcinacija koja se primenjuje u današnje vreme, ne samo protiv malih boginja, već i drugih infektivnih agenasa, spasava čak pet života svakog minuta. Dakle, mi ne vidimo posledice i mislim da moramo da se vratimo zapravo na kritičko razmišljanje. Podsetila bih da svi algoritmi koji su oko nas u virtualnom svetu, mobilnim telefonima, internetu zapravo nam sugerišu na ono što potražujemo. Dakle, ako budemo pasivno čekali da nas te informacije i dezinformacije zaslepe, onda ćemo verovatno u njih početi da verujemo. Hajde da postanemo svi aktivni pretraživači, dakle da sami pretražujemo, proveravamo činjenice, bar na onim izvorima u koje imamo poverenje”, poručuje Banko.

„Paradoks da postoji vakcina protiv HPV-a, a zemlja smo sa najvišom stopom smrtnosti od raka grlića materice“

Ukazuje i da postoji između 25 i 30 bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom.

“Nije to jedna, dve ili tri. Jedna od preporučenih vakcina u našoj zemlji jeste vakcina protiv karcinoma grlića materice, ali karcinoma vulve, vagine, penisa, glave i vrata, dakle to sprečava HPV vakcina. I ona nije nova, ona postoji skoro dve decenije u svetu i sve zemlje koje dugoročno primenjuju, zapravo su došli do situacije u kojima govore o eliminaciji karcinoma grlića materice u populaciji. Ali naša zemlja je u tim bolestima rekorder prema stopi mortaliteta i morbiditeta. U prevodu, dve žene danas će izgubiti život od ove bolesti, a paradoksalno to je bolest koja je mogla biti sprečena”, upozorava Banko.

U Srbiji je oko 30.000 dece od 9 do 19 godina primilo dve ili tri doze HPV vakcine, što nije dovoljno.

“Zapravo roditelji nisu dovoljno informisani i ne znaju da je verovatnoća da dete dođe u kontakt sa HPV-om skoro 100 odsto u seksualno aktivnom periodu života i da ne postoji nijedan drugi način da ovu infekciju sprečimo osim vakcinacijom”, naglasila je Banko.

(RTS)