U Centru „Staza radosti“ deca uzrasta od 6 do 10 godina kroz igru uče kako da razumeju tugu, sreću, radost, zadirkivanja i kako da se nose sa tim. Radionica „Razvoj socijalne i emocionalne inteligencije“ traje od početka do kraja školske godine. Direktorka Centra Aleksandra Bićanin Simić ističe da su emocije – bilo da su dobre ili loše – glavni pokretači u životu i da je zato važno od najranijeg uzrasta učiti decu kako da upravljavaju emocijama.
„Deca kod nas uče kako da razumeju emocije kroz koje prolaze, kako da ih prepoznaju, da upravljaju sopstvenim emocijama. To je bitno, naročito u situacijama kada imate intenzivne emocije kao što je bes. Dete nauči kako da upravlja tom intenzivnom emocijom u kojoj se nalazi“, kaže Bićanin Simić.
Napominje da su za dete izazovne sve situacije kroz koje u toku dana prolazi.
„Sve što se dešava u školi, na terenu, na treningu, što se dešava u komunikaciji sa njihovim drugovima, sve to njih opterećuje na neki način. Deca u toku dana prolaze kroz ogroman splet emocija i ono što je jako bitno jeste da se sa njima o tome razgovara, da oni znaju kroz koje emocije prolaze, kako šta rade“, dodaje Bićanin Simić.
Posebno je važno, kaže, podstaći decu da u okviru svojih mogućnosti razvijaju kritičko mišljenje i da sami mogu da procenjuju odluke koje treba da donesu.
Šta (ne)pitati dete
Pored rada sa decom, podjednako je važno pomoći i roditeljima. Zato ovaj centar već tri godine drži radionice za roditelje u zemunskim školama, na koje dolaze roditelji dece od Prvog do Četvrtog razreda.
„Roditelji imaju želju i volju da uče i njima zaista treba podrška. Oni postavljaju razna pitanja. Neka od njih su kako da razvijaju unutrašnju motivaciju za učenjem kod dece, kako da razvijaju samopouzdanje, kako da reguju na konfliktne situacije u kojima se njihova deca nalaze, kako da postavljaju granice“, kaže Bićanin Simić.
Napominje da se sa decom mora razgovarati, da roditelji dete moraju da slušaju.
„Pitanja – kako je bilo u školi i koju si ocenu dobio – su bazična greška. Vi morate u svakom trenutku da budete spremni da saslušate svoje dete, da saslušate šta se njemu dešavalo emotivno tog dana. Ono što je jako bitno, ono kada je krenulo u školu, pa kad se vratilo iz škole, pa pošlo na trening – ono je prošlo kroz emotivan lavirint tokom dana i sigurno će u jednom trenutku imati potrebu da to ispriča“, ističe Bićanin Simić.
Za to, kažu u Centru, roditelji treba da izdvoje bar 10 minuta dnevno.
„Nezavisno od telefona, televizije, bilo čega drugog, i to će detetu biti sasvim dovoljno. Dete će na taj način shvatiti da je roditelj tu za njega, da je on njegova sigurna luka i da može da mu se obrati u svakom trenutku. E, to je ono što je bazično deci potrebno“, napominje Aleksandra Bićanin Simić.
Misija Centra „Staza radosti“ je da deca sa njihovih radionica izađu srećna, samostalna – da veruju u sebe i da znaju kako da se postave u različitim izazovnim situacijama. To je, ujedno, i postavljanje dobre osnove da izrastu u ispunjene i dobre ljude.
(RTS)