Bivši radnici DB-a, oslobođeni krivice za ubistvo Ćuruvije, pišu tužbe na više adresa i traže odštetu

Nešto više od četiri meseca po  okončanju devetogodišnjeg sudskog postupka za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, stižu nove tužbe u vezi sa tim slučajem.

Dvojica od četvorice oslobođenih, Ratko Romić i Milan Radonjić, podneli su tužbe za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.

„To je institut takozvane naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode koji garantuje pravo svakom ko je bio nezakonito lišen slobode da ima pravo da traži naknadu štete zbog povrede časti i ugleda. Jedini kriterijum je tu taj da je bio u pritvoru, da se pokazalo da je pritvor neosnovan zbog činjenice da je postupak završen oslobađajućom presudom“, kaže Momčilo Bulatović, predsednik Advokatske komore Beograda. 

Tužbe su stigle na adrese advokata Aleksandra Olenika i poslanice Marinike Tepić koji su presudu komentarisali na društvenim mrežama, bez pominjanja imena.

„Da bi se neko smatrao povređenim zato što je o njemu u nekom kontekstu govoreno kao o kriminalcu a dokazano je da je oslobođen, ponekad nije potrebno da se kaže ime, dovoljno je da se stavi u takav kontekst da bude prepoznatljivo“, objašnjava Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.

Tužena je i Fondacija Slavko Ćuruvija, koja je izrazila neslaganje sa oslobađajućom presudom. Tužbu tumače kao nastavak progona ubijenog novinara.

„Fondacija Slavko Ćuruvija će nastaviti da neguje sećanje na novinara čije ime nosi, ali i da insistira na kažnjavanju svih napada na novinare. Najpre oslobađajućom presudom, a sada i zastrašivanjem tužbama, takvi napadi se ohrabruju. Na to ne pristajemo“, navodi Fondacija. 

„Ispada da će Ćuruvija biti kažnjen 25 godina posle smrti i da će njegov slučaj da se povlači, a povlačiće se kao mrlja na našoj savesti, pravdi i istini“, rekao je Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije.

Da li će i kolika odšteta biti dosuđena odlučiće sud u parničnom postupku. Ceni se niz okolnosti – dužina pritvora, krivično delo za koje se sudilo, da li je osoba ranije osuđivana, kakve su posledice na ličnost i porodicu. 

„Ne bih bila iznenađena da njihovi zahtevi budu usvojeni, po mom mišljenju postavlje se pitanje samo dužine i jačine duševnih bolova koju su oni trpeli tokom procesa u kojem je javnost nesumnjivo njih smatrala krivim i tako je o njima i pisano u novinama“, kaže Dragana Boljević.

Ko je kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije ne zna se ni 25 godina kasnije. Posle dve osuđujuće presude u prvom stepenu, početkom februara Apelacioni sud pravosnažno je oslobodio optužbi četvoricu nekadašnjih radnika resora Državne bezbednosti zbog nedostatak dokaza.

(RTS)