Betoniranje zelenila u novobeogradskom bloku – građani protestuju, a šta kažu investitori

U jutarnjim satima u novobeogradskim blokovima ima vrednih i fizički aktivnih. Zelenila ima na pretek. Međutim, izmenjenim Planom detaljne regulacije za deo Bežanijske kose, ovde se planira izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa sa kulom od 120 metara.

„Ovo malo zelenila će biti betonirano. Ista ta zgrada može da se pomeri 500 metara niže. Grad je sigurno u mogućnosti da zameni za neku drugu lokaciju gde bi se moglo izgraditi pet solitera, mi nismo protiv toga, ali nama ovde treba gimnazija, dom zdravlja, sportski tereni“, kaže stanovnik Bežanijske kose Bruno Fekete.

Pre dve godine organizovana je javna rasprava na kojoj su učestvovali i građani.

Bojana Prekajski kaže da je obećano da se neće ništa raditi bez dogovora sa građanima.

„Posle dve godine dobili smo odgovor da je gabarit građevine ostao isti, ali da se promenio samo oblik. U međuvremenu je detaljan urbanistički plan promenjen u korist ove građevine“, istakla je Prekajski.

Parkovi i zelenilo između zgrada

Parkovi i zelenilo između zgrada, tako je arhitektonski osmišljen i izgrađen Novi Beograd. Urbanistički planovi predviđaju najmanje od 20 do 25 kvadratnih metara zelenila po stanovniku.

„Ne postoji opšti propis i opšti procenat, ali svuda se to lokalno usklađuje i uređuje u minimalnoj meri“, napominje profesor Miloš Komlenić sa Arhitektonskog fakulteta.

Međutim, malo je gradova čak i u Evropi koji imaju toliko zelenila, kažu stručnjaci.

„Svaka izmena, da li će poslovni preći u stambeni ili obrnuto, pogotovo da li će zelena površina preći u stambenu, traži izmenu zakona i to je jedna dugotrajna procedura koja znači kolektivno glasanje, a ne odluku pojedinca“, kaže Komlenić.

Zelenih površina najviše ima u novobeogradskim blokovima. Ipak, i u 63. se na mestu parka planira izgradnja velikog objekata. Isto je i u drugim blokovima.

Šta kaže investitor

Od investitora smo dobili saopštenje u kojem, između ostalog, piše: „Na projektu je ispoštovano minimalnih 15 odsto zelenih površina. Takođe, primedbe građana su uglavnom prihvaćene tako što je spratnost objekta smanjena i ukinuta je saobraćajnica između objekta i košarkaškog terena“.

I zakon i urbanistički projekat propisuju da novoizgrađeni objekti moraju da imaju određeni procenat zelenila.

U Beogradu se sve više gradi, što je dobro za tržište i razvoj, a zelenih površina ima oko 30 odsto. Prosek u evropskim gradovima je 40 odsto.

(RTS)