Astra: Za 12 godina 5.000 poziva u vezi s nestankom dece, otmice veoma retke

Kao odgovor na sve veći broj nestale dece, Organizacije koja se bavi borbom protiv svih oblika eksploatacije (ASTRA) je 2012. godine uvela jedinstveni evropski broj 116 000 za nestalu decu u Srbiji.

Cilj ovog SOS telefona je da, po prijemu prijave nestanka, osigura trenutnu akciju usmerenu na uspešan pronalazak deteta, što podrazumeva pomoć policiji u potrazi, kao i podršku porodici čije je dete nestalo.

Podaci pokazuju da je u prethodnih 12 godina tom servisu upućeno oko 5.000 poziva,  koji su u 95 odsto slučajeva pozitivno rešeni.

Marija Vukašinović, savetnica u ASTRI, kaže im se najčešće javljaju roditelji, institucije, čak i sama deca kada imaju neke izazove ili situacije u kojima nisu sigurni kako da se nose.

“Ukoliko je konkretno vezano za prijavu nestanka deteta, odmah se uzimaju sve potrebne informacije – od fizičkog opisa, kada ste zadnji put videli dete, da li se nešto neposredno pre toga dešavalo drugačije, da li ste proverili kod prijatelja, dece“, rekla je Vukašinovićeva.

U 95 odsto slučajeva potraga uspešno bude okončana

Sve te informacije se, kaže, prikupljaju, prosleđuju policiji i drugim relevantnim institucijama, a podrška preko SOS linije traje sve dok traje i potraga za detetom.

„Prema našoj statistici u više od 95 odsto slučajeva, ta potraga bude uspešno okončana, ali postoji i manji broj onih sa tragičnim ishodom. Ali, najčešće su to  uspešno rešene potrage i povratak deteta u porodicu”, rekal je Vukašinovićeva.

Od 2012. godine od kako je ASTRA članica Evropske mreže, komunikacija ide u oba pravca – kad god se desi neki nestanak, podele se najvažnije informacije i to u mnogome olakšava i ubrzava potragu.

Najveći procenat nestanka dece, kaže Vukašinovićeva, jesu deca koja beže od kuće ili hraniteljskih porodica ili institucija.

Prema njenim rečima, deca najčešće osećaju ljutnju, nerazumevanje, bes iz nekog razloga, a vrlo često se tu kriju i neki dublji problemi – disfunkcionalni porodični odnosi, nasilje, a ponekad ima i bunta.

„Ono što je veoma važno, jeste to da se detetu kada se pronađe, nekako prenese jasna poruka da ne treba da se oseća krivo, da ne treba da se oseća loše, jer se u tom trenutku nagomilaju različite emocije poput straha, stida, krivice i to su sve goruće emocije sa kojima morate istovremeno raditi na više frontova“, rekla je Vukašinovićeva.

Važno sprečiti ponovno odlazak deteta od kuće

Najvažnije je da se dete pronađe što pre i da mu se pruži adekvatna podrška kako bi se sprečili dalji ruzici i nasilje.

Veoma važno je, ističe, i da se spreči ponovni odlazak deteta od kuće, jer je onda u velikom riziku od ulaska u lanac trgovine ljudima ili eksploataciju.

„Trgovine ljudima, seksualna eksploatacija, radna eksploatacija, prinuda na vršenje krivičnih dela, najčešće su i najveće opasnosti koje vrebaju decu kada su daleko od porodice, od nekog sistema podrške, od odraslih osoba, od poverenja. i to je ono na što treba svi da imamo fokus“, ukazala je Vukašinovićeva.

„Ako gledamo našu statistiku, 58 odsto devojčica je onih koje su pobegle, odnosno koje su nestale, a 42 odsto su dečaci. Znači približno je slično, ali u pogledu eksploatacije, najčešće su žene i devojčice te koje budu žrtve trgovine ljudima“, rekla je Vukašinovićeva.

Otmice retka pojava

Otmice kod nas su i dalje retka pojava – negde oko 3 odsto.

„Neka naša procena jeste da bi se približno od nula do 3 puta na godišnjem nivou  uključivo sistem pronađi me i to je ta neka brojka od 3 odsto odsto nestanka koje bi bile otmice“, kaže Vukašinovićeva.

„Otmice su redak način nestanka deteta iz prostog razloga što vrlo privlače pažnju, ostavljaju negativan utisak i brzo će neko primetiti, da se nešto desilo, da nema deteta, pokrenuće se policije, institucije i samim tim otmičari sebi otežavaju mogućnosti onoga što su planirali“, rekla je Marija Vukašinović. 

(RTS)