Zora Petrović – istinu u životu je prenosila na svoja platna

„Hoću istinu u umetnosti i ništa više. Naićićete na mnogo žena na mojim platnima. Na mnogo debelih, suvih, tankih, glomaznih. I još nešto, skoro da nema ni jedne lepe, a to je sve zato što je istina u životu istina i na mojim platnima“, govorila je o svojim aktovima poznata slikarka, Zora Petrović, u emisiji Slikari i vajari.

Nikada nije išla za lirskom analizom oblika i za uglađenim jezikom. Imala je i zanimljiv odnos prema tradiciji, ali i prema nečemu što je novo u umetnosti.

„Pratila je svakako svoje vreme, osluškivala događanja. Ona svakako daje nacionalnoj istoriji, ne samo srpskoj, nego i šire jedno obeležje svog vremena“, smatra akademik Dušan Otašević.

„Usvojila je, recimo, slobodno izražavanje subjektivnosti u umetnosti, sa onim vrlo karakterističnim za nju, velikim i širokim potezima u slikanju, za razliku od onog upeglanog slikarstva koje je bilo dosta omiljeno onda, pa čak i sada“, naglašava akademik Milica Stevanović.

Atelje je bio skrovište u kojem su nastajala njena dela. Vremenom je postao neka vrsta scenografije za prikazivanje motiva koje je birala, a slikanje pejzaža i javnih prostora nikada je nije previše zanimalo.

„Ono što je daleko važnije jeste činjenica da ona zapravo nikada nije radila gradske teme u onom smislu da je prikazivala teme iz javnih prostora, iz pozorišta, sa ulica iz parkova, osim nekoliko crteža koje je uradila i možda dve slike sa motivom pejzaža. I ona je sama zapravo tvrdila da pejzaži za nju nemaju onu izražajnu snagu koju ima ljudsko telo“, ističe dr Jasmina Čubrilo, istoričarka umetnosti.

Zora Petrović se ubraja u najznačajnije predstavnike kolorističkog ekspresionizma u srpskom međuratnom slikarstvu. Bila je profesor, dopisni član Sanu i član grupa „Lada“, „Oblik“, „Dvanaestorica“ i „Samostalni“.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike