Životić za RTS: Na vojnoj paradi u Moskvi manje-više poznat miks tehnike

Redovni profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić ocenjuje za RTS da je tradicionalna parada koja se održava u znak sećanja na Dan pobede u Drugom svetskom ratu prilika koja je uvek korišćena od strane ruskog rukovodstva da se pokažu i pošalju neke poruke i za budućnost.

To se, kaže, desilo i sada, video se pešački ešalon, kako ga oni nazivaju, zatim ešalon vojne tehnike, a tu je bio i neizostavan govor predsednika Ruske Federacije kao glavnokomandujućeg ruskim oružanim snagama.

Što se tiče onoga što je moglo da se vidi u domenu vojne tehnike, ocenjuje da je to uglavnom, ono što je manje-više poznato.

"Od nekih novih stvari možemo videti da je ‘koncert kamaz’ pokazao neke od modifikacija oklopnih vozila. Tajfun, videli smo tu da su se pojavili predstavnici nove familije borbenih vozila pešadije. Ovaj ešalon vazdušno-desantne vojske koji je prodefilovao na tim vozilima jeste prema onome što je rečeno od strane oficijelnog spikera, sastavljen od ljudstva koje je učestvovalo u borbenim dejstvima i koje je odlikovano tokom prethodna dva meseca", navodi Životić.

Ostalo je, dodaje, manje-više poznato, u pitanju je jedan miks tehnike koja je nastajala delom u sovjetskom, a delom u postsovjetskom periodu.

"Tu je bila i neizbežna armata po osmi put na paradi, počevši od 2015. Najavljuje se da će ona ući u serijsku proizvodnju od jeseni ove godine. Međutim, pitanje je šta će se tu desiti, s obzirom da i sami ruski zvaničnici govore da u pogledu tog projekta ima određenih problema i dilema", ukazuje istoričar.

Ukazuje i da se, kada se pogleda sastav tih ešalona, vidi jasno da dominiraju ešaloni vojnih učilišta, vojnih akademija, viših vojnih škola.

"Što se trupa tiče, videli smo ešalone inžinjerijske brigade zapadnog vojnog okruga, železničke brigade, takođe iz zapadnog vojnog okruga i kombinovane ešalone elitnih jedinica koji pripadaju prvoj tenkovskoj armiji, dakle iz sastava tamanske motostreljačke kanterminske tenkovske divizije 27. motostreljačke brigade", kaže on.

"Dakle, to su sve jedinice koje baziraju u neposrednoj okolini Moskve, u samom Podmoskovlju i to su jedinice iz kojih su značajni delovi u vidu sada ovih dobro poznatih bataljonskih taktičkih grupa već angažovani u Ukrajini", pojasnio je Životić.

Zašto se odustalo od preleta avijacije

U mimohodu su i prethodnih decenija bile jedinice angažovane na različitim ratištima. Od preleta avijacije se odustalo zbog vremenskih uslova, ipak prethodnih dana najavljivan je prelet avijacije u formaicji slova "Z" – simbola koji se vezuje za sukob u Ukrajini.

Životić ističe da je jasno bilo da će jedna takva poruka biti poslata, pre svega zato što se od samog početka te vojne intervencije, odnosno kako je Rusi nazivaju "specijalne operacije", jasno podvlači ta ideološka linija antifašizma, "borbe protiv nacizma u narastanju kako kažu".

"To je jedan ideološki narativ koji se u Rusiji pojavljuje praktično od 2014. godine, ali koji sada sa početkom ovih operacija dobio ponovo na značaju. I jasno se videlo da se kroz jednu naraciju prošlosti treba opravdati sadašnjost, ali na neki način nagovestiti neki budući tokovi i budući potezi rukovodstva u Kremlju", smatra on.

Navodi i da prošlost često biva žrtva sadašnjosti u mnogim političkim okolnostima i da se to dešava i sada. Aktuelni događaji ocenjuje da ne samo što bacaju u senku događaje iz prošlosti, već i na svojevrstan način oblikuju jedan nov pogled u javnom prostoru na ono što se desilo u prošlosti.

"S jedne strane sada ćemo imati na ruskoj, recimo strani, insistiranje na presudnom ruskom doprinosu, odnosno sovjetskom, u okviru sovjetskog presudnom ruskom značaju. A na drugoj strani, na Zapadu, vidimo da će se ta uloga Sovjetskog saveza u nekakom javnom prostoru sve više ostavljati po strani, odnosno minimizirati i da će se na taj način sama slika o prošlosti transkrobovana kroz kulturu sećanja oblikovati na taj način. Dakle, da će sadašnja dešavanja u suštini kreirati te tokove umesto onih dobro poznatih istorijskih činjenica", upozorava Životić.

Brojni pokušaji revizije, koliko je istina ugrožena

Ukazuje da svakako treba napraviti jednu malu digresiju, jasnu razliku između revizije i revizionizma.

"Kad se govori o reviziji ona je sa stanovišta naše struke ne samo jedna prirodna stvar, već i poželjna u svetlu novih izvora, saznanja, menjati i određenu sliku o prošlosti. Međutim, kad imamo revizionizam radi se o jednoj zloupotrebi istorije, o jednom zlonamernom tumačenju samih događaja. To je nešto čiji smo svedoci bukvalno svakodnevno", ističe Životić.

To je, dodaje, u nekom jačem vidu počelo pre osam do deset godina kada se govorilo o istoriji Prvog svetskog rata, u vreme obeležavanja stogodišnjice. Tu su postojali različiti sporovi oko samih uzroka i povoda.

"I u jednom delu zapadne istoriografije se pojavio taj jedan pravac koji se zasnivao na krivici Srbije, posredno na krivici Rusije. Opet na ruskoj strani jedan deo istoriografije govori o tome da je Rusija ušla u rat ne iz razloga zaštite svojih interesa već da bi zaštitila jednu malu zemlju kakva je Srbija. Dakle to su dve strane revizije koje se suštinski udaljavaju od onih davno utvrđenih pojava, procesa i događaja", objašnjava Životić.

Naglašava i da taj pokušaj revizije vezan za Prvi svetski rat predstavlja uvod u jednu novu, širu priču koja će se ticati Drugog svetskog rata.

"Kada govorimo o Drugom svetskom ratu glavni događaji i glavni procesi su nama poznati. Međutim, sa stanovišta poznavanja izvora, dakle mnogi izvori, još uvek nisu dostupni. U kojoj meri bi oni mogli da izoštre našu sliku, teško je reći jer ne znamo njihov karakter i koliko bi izmenili neka do sada poznata tvrđenja. Recimo kada govorimo o Rusiji tu bi Rusija mogla da napravi najveći iskorak s obzirom da su njeni arhivi najzatvoreniji", zaključio je Životić.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike