Životić: Odluka o pripajanju teritorija doneta na brzinu, Rusija ni u jednoj nije imala potpunu kontrolu

Istoričar Aleksandar Životić je, u Dnevniku RTS-a, govorio o pozicijama Rusije i Ukrajine, nakon ruskog pripajanja četiri ukrajinske oblasti i daljeg napredovanja ukrajinske vojske.

Životić je naveo da je na terenu jasno da ukrajinska strana ima operativno-strategijsku inicijativu, te da se i dalje odvijaju ofanzivne operacije koje su počele pre gotovo mesec dana na Hersonu i sa prostora Harkovske oblasti.

Za Liman, grad u Donjecku koji je ukrajinska vojska povratila pod svoju kontrolu, ističe da je veoma važno saobraćajno čvorište.

"Izuzetno je bio važan za rusku stranu zbog snabdevanja i održavanja kopnene veze sa trupama koje operišu na zapadu. Sem toga, ukrajinske trupe, kako vesti od jutros govore, su nastavile u pravcu Severodonjecka i Lisičanska, na Hersonu se takođe te operacije odvijaju uspešno po ukrajinsku stranu od juče. Informacije govore da su se pomerili nekih tridesetak kilometara niz Dnjepar i kako govore već i ruski izvori, tu se stvara dosta opasna situacija po rusku stranu", rekao je Životić.

Komentarišući to što je ukrajinska strana povratila grad koji se nalazi u Donjecku, oblasti koju Moskva sada smatra svojom teritorijom, Životić je rekao da je pitanje granica oblasti koje je Rusija pripojila "krajnje nejasno".

"Iz prostog razloga zato što u momentu kada je održan referendum, ni u jednoj od ovih oblasti nije postojala potpuna ruska kontrola… Najveća je u Lugansku, potom u Hersonskoj oblasti, Zaporoškoj drastično manje, u Donjeckoj da ne govorimo koliko manje. Naravno, ni samo stanovništvo nije tu bilo prisutno u punom obimu. Sem toga, sami uslovi u kojima je sproveden referendum – mogli smo da vidimo na snimcima kakvi su bili", rekao je Životić.

U tom smislu, citirao je današnju izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova koji je rekao da će se "nastaviti dijalog sa narodom Hersonske i Zaporoške oblasti u kom obimu, odnosno u kojim granicama ulaze u sastav Ruske Federacije".

"To govori da postoji poprilična konfuzija, da je odluka doneta u brzini, da se želela poslati poruka ne samo ukrajinskoj strani već pre svega zapadnoj javnosti, zapadnim liderima i da je to bio jedan od razloga zašto se na neki način požurilo sa svim ovim dešavanjima, iako su ona bila planirana ranije pa potom odložena", rekao je Životić.

Zapad bi drastično odgovorio na upotrebu nuklearnog oružja

Govoreći o predlogu da Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje u ratu, Životić je rekao da je to poteklo zbog situacije na terenu i porazâ koje je ruska strana pretrpela.

"To je vrlo opasan predlog. Time se nije pretilo decenijama unazad… Sama upotreba jednog projektila sa nuklearnim punjenjem izazvala bi ogromnu pažnju svetske javnosti i drastičnu reakciju sa Zapada", rekao je Životić.

Ukazao je na to da se na Zapadu govori da bi u tom slučaju usledio odgovor konvencionalnim naoružanjem, koje bi išlo ka potpunom uništenju kapaciteta ruske armije na prostoru Ukrajine i potapanju Crnomorske flote.

Napominje da se sada, posle aneksije, mobilizacije i pretnje nuklearnim oružjem, govori o tome da će Zapad nastaviti da neograničeno isporučuje konvencionalno oružje Ukrajini, ali da će se nastaviti i sa drugim vidovima vojne pomoći, kao što je obuka ljudstva.

Kakva je spremnost mobilisanih civila

Govoreći o mobilizaciji u Rusiji, rekao je da ona teče, ali da je i sam Kremlj potvrdio da je bilo dosta propusta.

"Svakako ono što će dovesti do promene na samom terenu jeste prisustvo većeg broja ljudi. Međutim, sve zavisi s kakvom opremom će oni tamo biti poslati. Ono što je još važnije jeste pitanje njihove spremnosti – u jednu ruku obučenosti za zadatke koji ih čekaju, a na drugoj strani jeste i pitanje motivacije", rekao je Životić, dodajući da to nisu profesionalni vojnici već civili u uniformi, te da je potrebno dosta vremena i truda da se dovedu do nivoa operativno efikasne grupacije.

Što se Ukrajinskog zahteva za ubrzani prijem u NATO tiče, Životić je rekao da ne očekuje da će to ići brzo, što zbog same prirode sukoba, što zbog toga što je reč o proceduri koja dugo traje.

"Ali je činjenica da u gotovo svim aspektima NATO tretira Ukrajinu kao pridruženu članicu", rekao je Životić i podsetio da je i sam sukob počeo oko toga da li će Ukrajina ući u NATO ili ne.

"Od Srbije se očekuje korak dalje"

Profesor je napomenuo da je Srbija na početku rata iskazala svoj stav, ali da najnovija situacija traži i novo pozicioniranje.

"Srbija se vrlo jasno odredila, ne priznajući aneksiju ukrajinskih teritorija. Međutim, sama situacija u Evropi i svetu, odluke EP, izjava francuskog predsednika Makrona, govore u prilog tezi da se od Srbije sada očekuje da učini korak dalje u osudi ruske agresije na Ukrajinu, i to su izazovi koji će biti pred nama u narednim danima", kaže Životić.

Ishod toga ćemo, dodaje, vrlo brzo znati.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike