Život nije vatromet, izađite iz žrvnja koji mrvi – važne lekcije psihologa Ramile Vulić Bojović

Gostujući u Jutarnjem programu Vulić Bojović kaže da ljudi mogu da funkcionišu i rade na dobar način samo ako imaju adekvatan odmor.

Prema njenim rečima,odmor je u prirodi ljudskog funkcionsanja, čak i na biološkom nivou.  Da bi mogao da ostane u fokusu, koncentrisan, da bi mogao da odgovori na visoke zahteve, mora paralelno sa poslom koji se obavlja da ima period neke potpuno drugačije aktivnosti.

"To ne mora nužno da bude da se ne radi ništa, može da se radi nešto drugo i boravi na drugom mestu. To nije uvek povezano sa finansijama, već je povezano sa svešću o tome da izađemo iz svakodnevice, iz žrvnja koji mrvi. U današnje vreme mi svi radimo previše. Postoji jedan paradoks ili radimo previše ili nemamo posla uopšte. Sredina se nekako ne nalazi", kaže Vulić Bojović.

Poručuje da se u toj sredini, odnosno osmišljenim odmorima i aktivnostima neguje ono što je značajno. To su pre svega porodični odnosi i odnosi sa prijateljima.

"Ljudski rod ne može da opstane u izolaciji. To je posebno pojačano u ovom trenutku kada imamo pandemiju i ozbiljne opasnosti sa kojima se suočavamo. Nekada samo pričati sa nekim je velika stvar", poručuje psiholog i porodični psihoterapeut.

Na medijskoj sceni pažnju privlače loše vesti

"Na medijskoj sceni desilo se nešto da tiraž odnosno pozornost, pažnju privlače uglavnom loše vesti, crne hronike, skandali, ružne stvari, devijacije. To je nešto što privuče pažnju na prvu loptu, da angažuje čoveka i da ga nekako spreči da počne da promišlja i razmišlja šta je u pozadini tih vesti", kaže Radmila Vulić Bojović.

Dodaje da je to na žalost uzelo maha, kao da se podilazi najnižem ljudskom impulsu, bez ideje da se malo produbljuju stvari i nekim drugim sadržajima.

Prema njenim rečima, ljudi su generalno radoznali, vole senazacije, pojačani naboj i impuls kada je u pitanju informacija.

"To je nešto što je u ljudskoj prirodi – da smo željni da saznamo više o tome. Ono što nedostaje to je drugi korak. To je razmišljanje i ideja šta te vesti stvarno znače i kakav utisak i uticaj ostavljaju na nas. Kakav je efekat onoga što mi saznajemo kao informaciju. Uglavnom jedno uznemirenje, pojačan naboj, pojačana napetost ali iz toga ništa dobro ne proizilazi samo ostaje na tome i onda je to nedovoljno", poručuje porodična psihoterapeutknja.

Ukoliko postoji mogućnost – izmestiti se iz svakodnevice

Odmor ne treba nužno povezivati sa putovanjima ali je jako dobro da, ukoliko za to postoji mogućnost, izmestiti se iz svakodnevice.

"To ne mora uvek da bude povezano sa dalekim destinacijama. Ako nam je nešto ova pandemija donela, postali smo svesni koliko je zemlja u kojoj živimo lepa a da to ne mora da bude povezano sa velikim troškovima. Ja ne bih izjednačavala odmor i putovanje ali je dobro ukoliko ponekad možemo sebi da priuštimo da se izmestimo iz svakodnevice", naglašava Vulić Bojović.

Posledice rada od kuće tek ćemo videti

Porodična pshoterapeutknja ističe da je rad od kuće fenomen koji ćemo tek razumevati, kakve je sve posledice ostavio na pojedince, porodice, društvo.

"Vi u životu imate svoje unutrašnje organizatore ali imate i spoljne oragnizatore. Ja sam prošle godine gledala vrlo uspešne, vredne ljude čiji su pshološki kapaciteti i mehanizmi za savladavanje teških situacija potpuno kolabirali usled rada od kuće. Sve što je spolja oragnizovalo njihov život je nestalo, posao je postao prisutan mnogo više nego inače u njihovim životima, granica između privatnog i poslovnog se potpuno pomerila i ljudi jednostavno nisu znali šta će sa tim", objašnjava Radmila Vulić Bojović.

Prema njenim rečima, već duže vreme se suočavamo sa dosta ozbiljnim zasićenjem ljudi čitavom ovom pandemijskom pričom, gde ljudima više ne možete da objasnte kako to da postoje mere, mere se poštuju, kontakata nema a bolest je i dalje sa nama.

"Očigledno da moramo da promenimo nešto u našem funkcionisanju i načinu života kako bi naučili da živimo sa virusom jer on neće tek nestati", poručuje pshološkinja.

U redu je imati motvaciju, ali u redu je i ne uspeti uvek

Još jedna školska godina se završava. Verovatno će naredna dva meseca biti intenzivnija kada su ocenjivanje i provera znanja u pitanju.

"Ako ništa drugo priča sa koronom i epidemijom postavila nam je stavri malo u perspektivi. Ljudi obično gledaju i razmšljaju o prijemnim ispitima i proverama znanja kao da je to pitanje biti ili ne biti i kao da je to pitanje svih pitanja. A nije. Postoje mnogo važnije stvari. Radite koliko možete, pripremite se ali shvatite da je to samo jedna od faza u školovanju. Neće se ništa strašno desiti ukolko ne budete ne najbolji ali da budemo najbolji što možemo", poručuje Vulić Bojović.

Dodaje da je u redu imati motvaciju i želeti da budeš što je bolji moguće ali u redu je i ne uspeti uvek. Imperativ uspeha podižemo na pijedestal da sve ostalo što je manje dobro ne dolazi u obzir i tako se stvara velika frustracija.

Ideja o stalnoj sreći nekompatibilna ljudskom iskustvu

Ideja o tome da bi svi trebalo da budu stalno ili često srećni i da je jedino poželjno stanje je nekompatiblno ljudskom i realnom iskustvu. Tako se stvara frustracija i "bilduje" anksioznost.

"Ako imate nekoga ko ništa osim uspeha i nagrade ne prepozanje kao vredno i važno, vi onda imate nekoga ko će jako čeznuti za tim i biti nezadovoljan svojom svakodnevicom jer je malo verovatno da ste uvek na vrhu svojih mogućnosti i da ste uvek uspešni u svemu što radite. Dobro bi bilo da sve ove promene u društvu iskoristiti za jedno malo redefinisanje, za uživanje u blistavim momentima, jer nije život vatromet već trenuci koji nam nešto znače", poručila je Radmila Vulić Bojović psiholog i porodični psihoterapeut.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар