Žiofre za RTS: EU za Srbiju svakako predstavlja budućnost

Emanuel Žiofre je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da je sutra u Beogradu važan sastanak i da je jedna od tema koje će se naći na stolu kandidatura Ukrajine, Moldavije i Gruzije. Naglašava da je Francuska obavila izuzetan posao u teškim okolnostima i da je rat u Ukrajini doneo promenu na celokupnoj svetskoj pozornici.

Smatra da je važno da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, da se ide ka normalizaciji odnosa, a da će dve strane odlučiti koji su tačni elementi te normalizacije.

 

Ambasadore Žiofre, da krenemo sa onim što će se naći na dnevnom redu sutrašnjeg dvodnevnog samita Evropske unije u Briselu, a to je potvrda statusa kandidata Ukrajine i Moldavije. Kako se u Uniji obrazlaže to da status kandidata može da dobije jedna zemlja u ratu – Ukrajina, a i sama Moldavija ima teritorijalni problem?  

 – Sutra imamo veoma važan sastanak u Briselu šefova vlada i država EU i jedno od pitanja, to nije jedino, su kandidature zemalja koje su podnele prijave. To su Ukrajina, Moldavija i Gruzija.

Dato je savetodavno mišljenje da se Ukrajini i Moladaviji da status kandidata. To je odluka koja mora da bude jenoglasna, ali je veoma važan signal solidarnosti, pre svega zemlji kakva je Ukrajina, koja je izložena brutalnoj agresiji Rusije, koja je neizazvana i neoprvdana.

To je signal da EU kaže da Ukrajina ima pravo da napravi izbor i sama izabere za svoje građane. Odlučili su da je EU njihova destinacija i vide EU kao mesto gde mogu da imaju prosperitet, demokratiju, bezbednost. Isto važi za Moldaviju i Gruziju. To je svakako važan korak za EU i istoriju našeg kontinenta. Znamo da je članstvo u EU proces koji zahteva niz reformi. Ukrajina već ima određene sporazume sa EU i obavila je deo posla, ali to će svakako biti dug proces, koji će biti isti kao i za druge zemlje uključujući i Srbiju.

Ovde je ključno pitanje da li zemlja ima suvereno pravo da donosi suverene odluke o budućnosti sopstvenih građana. Činjenica da je deo njene teritorije okupiran, i da su ruski tenkovi na njenim ulicama, ali ne možemo da kaznimo tu zemlju zbog toga. Moramo da pokažemo solidarnost i podršku. To su pitanja koja su sada na stolu i ovo je ključni momenat za kontinent.

Francuska završava predsedavanje Evropskoj uniji 30. juna. Imala je ambiciozan plan reformi Unije, ali se suočila sa ograničavajućim faktorima, na spoljašnjem planu, ali i unutrašnjem usled predsedničkih izbora i parlamentarnih na kojima predsednik Emanuel Makron nije dobio apsolutnu većinu, ali je zabeležen uspeh krajnje desnice. Kako će se sve to reflektovati na funkcionisanje same Unije i kako biste Vi ocenili učinak Francuske?

– Kalendar izbora u Francuskoj se poklopio sa predsedavanjem. Predsednik je pobedio sa solidnom većinom, zatim smo imali parlamentarne izbore na kojima je njegova partija osvojila relativnu većinu u parlamentu. Desnica je dobila oko 15 procenata mesta u parlamentu i pitanje je sada kako će taj parlament funkcionisati.

Što se tiče francuskog predsedavanja EU, Francuska je obavila izuzetan posao u teškim okolnostima. Rat u Ukrajini je promenio mnoge stvari u EU i svetu. Zahvaljujući posvećenom i aktivnom francuskom predsedavanju, uspeli smo da ostvarimo značajne rezultate, usvojili smo šest paketa sankcija protiv Rusije koje su veoma značajne. Uticalo je to i na evropsku ekonomiju, ali smo smatrali da je to neophodno kako bismo zaustavili agresiju.

Usvojili smo stratešku i bezbednosnu politiku za sledeće godine za EU. To je nešto što menja identitet Unije u smislu jačeg akcenta na politiku odbrane i bezbednosti. To se desilo zahvaljujući francuskom predsedavanju.

Ostvarili smo dobre rezultate i u drugim oblastima, kao u digitalizaciji. Mislim da uprkos situaciji u EU ona uspeva da nastavi sa veoma jakom EU agendom. Mislim da će Češka nastaviti tamo gde je Franuska stala.

Kontinuitet u EU će postojati. Francuska će ostati važna država koja podržava naš zajednički plan. Moramo ojačati EU, zaustaviti agresiju, moramo se boriti protiv klimatskih promena i raditi na digitalnoj revoluciji.

Ukrajinska kriza se pojavila kao izazov evrointegracionom putu Srbije zbog neusklađenosti sa evropskom spoljnom politikom u pogledu sankcija Rusiji. Mogu li da se uvaže argumenti Srbije, jer su i članice Unije često zadržavale pravo samostalnog odlučivanja u "osetljivim" oblastima poput spoljne politike. I same odluke o tome donose se u Evropskom savetu, gde države članice odlučuju prema svojim nacionalnim interesima, a ne u nadležnim supranacionalnim institucijama.

Postoji li mogućnost da Unija prvi put primeni princip reverzibilnosti? Prema novoj metodologiji i ukoliko država kandidat ne napreduje (ili čak nazaduje u nekim važnim oblastima), Evropska unija može da prekine pregovore i vrati ih nekoliko koraka unazad? 

– Mislim da treba imati na umu da je proces pristupanja zasnovan na zaslugama. To znači da zemlja kandidat radi na nizu reformi. Kad se te reforme postignu otvaramo nova poglavlja, klastere. I to deluje. Videli smo prošle godine da je Srbija donela mnogo važnih reformi i da je odlučna da se posveti vladavini zakona. U decembru su otvorena četiri poglavlja i jedan klaster. Postoji pozitivna dinamika i želeli bismo da nastavimo sa tom dinamikom.

Ključni aspekt koji odlučuje o brzini procesa pristupanja za Srbiju je napredak u ključni pitanjima, a to je vladavina zakona, demokratija i normalizacija odnosa sa Prištinom. 

Ruska agresija na Ukrajinu je donela promenu na celokupnoj svetskoj pozornici. Reakcija EU je bila moralna i politička posvećenost odbrani.

Očekujemo da se sve zemlje kanidati usklade sa merama EU. EU donosi odluke jednoglasno i samo ako postoji jednoglasnost donose se zajedničke odluke. 

Zemlje kandidati imaju obavezu da se progresivno usklađuju sa tim stavovima. Kao što je Žozep Borelj rekao, očekujemo da Srbija deluje kao iskren kandidat i pouzdan partner našim zajedničkim vrednostima i principima.

Naravno da će doći do zastoja onoga što smo ostvarili ako ne vidimo da Srbija jasno prihvatate pozicije. Sutra ćemo razgovarati ne samo o Ukrajini i Moldaviji, već i kako da ubrzamo procese na Zapadnom Balkanu.

U aktuelnom evropskom ambijentu, šta od Evropske unije mogu da očekuju države kandidati iz Zapadnog Balkana koji intenziviraju svoju regionalnu saradnju kao značajan segment evrointegracionog procesa? Odnedavno su pojedine članice EU naglasile da je međusobno priznanje Beograda i Prištine uslov za pristupanje Srbije EU. Da li je to zvanični stav Unije ili individualno istupanje pojedinih država?

 – Regionalne integracije su važan proces i što je taj proces inkluzivniji to je bolje. To vidimo kao put ka integraciji celog regiona u EU. Treba se postarati da se ostvare evropski standardi da te zemlje budu bolje pripremljene kako bi ušle u EU.

Srbija i Crna Gora su najviše napredovale u procesu integracija. Druge su daleko iza njih.

Mislim da je veoma jasno da smo uvek govorili o potpunoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Time se bavi Miroslav Lajčak. Ovde se radi o dijalogu između Beograda i Prištine. I želimo da se postigne pravno obavezujući dogovor koji će normalizovati odnose.

Juče smo videli da je postignut sporazum između glavnih pregovarača u Briselu da se uspostavi mapa puta za energetski sporazum. Taj ugovor ima direktan pozitivan uticaj za ljude na severu KiM.

Važno je da se nastavi sa dijalogom, da se krećemo ka normalizacijom odnosa. Dve strane će odlučiti koji su tačni elementi te normalizacije. I korak po korak ćemo postići bolji život za ljude koji tamo žive.

Koliko će se posle rata u Ukrajini, Evropska unija suočiti sa reformama dubljim od svih postojećih, posebno od 2009. godine kada je usvojen Sporazum iz Lisabona i kako vi lično gledate na budućnost EU iz perspektive Srbije?

– EU je pokazala da je otporan politički projekat. Možemo da pročitamo povremeno da neki predviđaju da će se raspasti, da će evro propasti, ali EU iz toga izlazi jača sa još većim legitimitetom i podrškom od građana. To smo videli posle finansijske krize, kovida i sada sa ovim ratom. To je važan projekat jer državama članicama i građanima daje rešenje za probleme. EU je odgovor na mnoge probleme. Ona nije savršena, ali može da odgovori na mnoge probleme. Postoji debata o budućnosti EU. Imali smo konferenciju o budućnosti Evrope. Prvi put smo uključili građane i to je trajalo mesecima. Oni su nam dali niz preporuka koje će sada biti predate institucijama EU.

Što se tiče Srbije, mislim da EU svakako predstavlja budućnost iz mnogo razloga. Jedan od njih je da činjenica da 83 posto trgovine Srbija obavlja sa EU i regionom Zapadnog Balkana. Oko 60 odsto stranih ulaganja potiče iz EU i važno smo donatori, ali mislim da je to i više od toga. Srbija je deo evropske kulture i istorije i to vidim svaki dan. Mislim da je put jasan, moramo da se krećemo u tom smeru i ponedak donosimo teške odluke kako bismo mogli zajedno da se poboljšamo.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike