Zemljotres se ponaša kao dama – evo šta treba da radi RTS, objašnjava profesor Milovanović

Proteklog vikenda nekoliko puta se zatreslo tlo na području Hercegovine. Potresi su se osetili i u Srbiji i Crnoj Gori. Najpre je oko 23 sata BiH pogodio zemljotres jačine 5,8 jedinica Rihterove skale.

U Stocu je poginula 28-godišnja devojka kada je posle zemljotresa na kuću u kojoj je bila pala stena. Više osoba je povređeno. Na Vaskrs, oko pola sedam, novi potres jačine 4,8 jedinica Rihtera, na području Stoca.

Profesor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je klasifikacija intenziteta zemljotresa dobijena na osnovu statistike analizom i posmatranjem zemljotresa koji su se dogodili poslednjih 100 godina.

"Prosek je najviši do oko 6 stepeni, tu smo negde, i ovo što se dogodilo, ali bez naše kontrole je praktično u gornjem delu skale, među najintenzivnijim zemljotresima na ovom prostoru", rekao je Milovanović.

Epicentar je bio na oko 9 kilometara od Ljubinja. Profesor kaže da je to nezgodna priča, jer čim je bliži, on više treska, grmi i "galami", i uzrokuje veće materijalne štete.

Govoreći o oštećenjima objekata, Milovanović kaže da to nisu velika naselja, oštećeni su objekti starije gradnje, tamo je skroman život, nije lako napraviti dobru kuću koja će moći sve to da izdrži, uglavnom su stradali objekti zidani sa slabom stabilnošću.

"To je prostor gde su erozija i voda napravile i dezintegrisale krečnjake krede. Dok su dinosaurusi šetali drugim delom planete ovde je bio okean, stvoreni su krečnjaci, oni su se polomili, sada je to voda razdruzgala i omogućila kretanje koje je uzrokovano zemljotresom. Dogodilo se da je ogroman blok probio krov kuće i nastradala je devojka", objasnio je profesor.

Da li je u pitanju smirivanje tla posle snažnog potresa

Profesor Milovanović kaže da statistika pokazuje da je jedan zemljotres najjači, a iza njega su sve slabiji i slabiji.

Ono što je bilo u Zagrebu i u BiH ukazuje na to da se dva puta malo jače zatreslo.

O zemljotresima malo znamo, kaže Milovanović i dodaje da je to generalno smirivanje tla. "Duboko verujem da ih neće biti sa ovim intenzitetom, od prirode sve možemo da očekujemo, moramo biti obazrivi", kaže on.

Oprez je majka mudrosti, kako da to iskoristimo kada je reč o zemljotresima

Mnogo je toga nepoznanica, kao kada damu analizirate pa mislite da je nešto lepo ili da će biti, a ono neće biti, naveo je kao primer profesor Milovanović i dodao da želimo da spoznamo istinu o planeti.

"Jedno od rešenja, to je moj predlog, da RTS kao najjača, najbolja kuća napravi pet, deset klipova kako se ponašati u slučaju zemljotresu, u požaru i da to ide na Instagramu, da se ne piše po zidovima kuća i hodnika. Najbolje je napraviti klipove", istakao je Milovanović.

Prema njegovim rečima, klipovi će sigurno pomoći da što bolje reagujemo, koliko ljudi zna kako se ponaša u nesreći kada je neko nastradao, kako se ponašati u požaru, sve to može televizija da uradi. "Većina nosi mobilne telefone i imaće mogućnost da što pre pročita", rekao je Milovanović.

Drugo rešenje je, kako kaže, edukacija u školama, na televiziji takođe, na ulazu je potrebna takva informacija.

"Znači, edukacija ali koristimo savremene medije – to je predlog da televizija uradi", ističe Milovanović.

Zemljotresi se ne mogu predvideti

Zemljotrese i vulkane ne možemo predvideti, suviše je veliki prostor na kome se dešavaju, suviše je složena priča daleko ispod nas.

"Kako da dođem dole da izmerim, imam indirektne podatke, to je složeni sistem, mi plivamo po šest ogromnih ploča, jedna ide levo, jedna desno, koliko će ona svojim pomeranjem poremetiti ravnotežu koja je neophodna ne znamo", naglasio je Milovanović.

Ceo Balkan je blizu ivice jedne ploče

Objašnjava pokazujući na mapi da se podvlači Afrika pod Evropu – ta je zona široka na stotine kilometara. Sad se jedan deo podvlači.

U donjem delu se stvara lava ili zemljotres, a drugi deo energije ako ne ode u lavu oslobodi se kao zemljotres.

Blok je širine hiljade kilometara, jedan deo ide gore, jedan dole, nisu sve stene iste, neka je tvrđa, neka lakša, naveo je Milovanović.

Pretpostavljamo indirektno po onome što vidimo po vrsti minerala, stena, po efektima, dodaje on.

Zemljotresi na ovom prostoru

Zemljotresi do 30 kilometara dominantni su za Italiju, to je monitoring poslednjih 100 godina.

Očekujmo ih ali ne znamo kada, napominje Milovanović.

"Ne znamo kada će sledeći, ali u saradnji sa prirodom moramo omogućiti da bude sa nama što blaža", rekao je Milovanović.

Savetovao je i kako da se ponašamo u slučaju zemljotresa. 

"Ako smo napolju, ako nam ovaj gore kaže nije se pojavila velika pukotina, relativno smo mirni. Ako smo u zatvorenom prostoru, treba stati u okvir vrata, ragastov, ispod stolice, ne ulaziti u lift", zaključio je Milovanović.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike