Zbog visokih temperatura voće bi moglo slabije da rodi

Danilo Vešović iz Zrenjanina je u voćnjaku gotovo svakodnevno.
Zimski radovi su, kaže, uveliko u toku.

"Što se voćaka tiče, još nije problematično, ali ako se
nastavi toplo vreme može da dođe do problema. Voće još nije krenulo, još nisu
počeli da pucaju pupoljci na jabuci i šljivi, za ostalo ne znam. Mi smo trenutno
u rezidbi. Sad je za to idealan trenutak, lišće je opalo, a rezidba se i radi
do kretanja vegetacije. Ljudi koji imaju puno voćaka gledaju da odrade to. Ima voćara koji kad voće procveta još nisu završili rezidbu", objašnjava Danilo
Vešović.

"Može da bude mraza kasnije, ali ja sam do sada imao sreće.
Samo jedne godine sam imao problem sa velikim mrazem, svih drugih je uvek
ostajalo nešto voća. Ali, to se nikad ne zna, to je firma pod otvorenim nebom",
dodaje naš sagovornik.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da u
voćnjacima, pa tako i u njihovom oglednom voćnjaku, za sada sve izgleda kao da se
ništa ne dešava, jer su voćke u stanju mirovanja.

"Sve voćne vrste za svoj normalan rast i razvoj zahtevaju
određenu sumu niskih temperatura, ispod 10 stepeni. To je oko 90 dana godišnje.
Period zimskog mirovanja se deli na duboko mirovanje i ekološko mirovanje. Duboko
imaju sve voćke bez obzira kakva je spoljna temperatura i ono traje 30-40 dana,
što znači da se sada prekida", objašnjava Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin.

Ekološko zimsko mirovanje, ističe, počinje u ovom peridu.

"Ako sada budu temperature preko 10 stepeni voćke mogu da se
"zbune" i da krenu. Prva koja reaguje na to je kajsija. Zato ona najviše i
strada kod nas. Čim nastupi hladniji talas, ti sokovi koji su pokrenuti u njoj
se prekidaju, stvaraju se čepovi u granama i grančicama. To se vidi tek kasnije
na proleće i leto, kada ona vegetira, pa vidimo sušenje grana", dodaje naš
sagovornik.

Kajsija prva strada
od mraza

Zbog izmrzavanja cvetova kajsije već godinama nema u nižim
predelima.

"To je posebno izraženo na otvorenom gde ima i vetra koji
dodatno snižava niske temperature. Jedino u nekim manjim voćnjacima ili baštama
koje su zaklonjene kajsija je donela rod. Zbog toga je poslednjih godina upitno
njeno ekonomsko gajenje u našem regionu. I već su i neke osiguravajuće kuće
odustale od osiguranja roda kajsije. Šta će biti dalje teško je reći. Vreme može
da se promeni, pa da bude povoljno za kajsiju. Trenutno je vreme tako da
kombinacija visokih zimskih temperatura i prodor niskih prolećnih temperatura
ugrožavaju njen opstanak", precizira Sinđić.

Na zimske visoke temperature najviše je otporna jabuka kojoj
i najduže treba da reaguje na spoljne uslove.

"Mi ne vidimo da se sokovi pokreću unutra, ali ako ima
previše visokih temperatura posle 15. januara, to utiče na neujednačeno kretanje
svih voćnih vrsta, samim tim i na neujednačeno cvetanje. Dolazi do veće pojave
štetočina i bolesti. Ovo je neka vrsta stresa za voćke. Mi to ne možemo da
sprečimo, ali možemo da utičemo na taj stres tako što ćemo voćku održavati u
dobroj kondiciji", savetuje voćar PSSS Zrenjanin.

"To znači da voćka mora da bude snabdevena hranom u toku
prethodne godine. Tu mislim na fosfor, kalijum, magnezijum… Da ništa ne bi
manjkalo u njenoj ishrani, moramo je dobro đubriti. Voćku moramo da održavamo u
dobrom zdravstvenom stanju. Ne sme se dopustiti da ona pati, niti bi trebalo
dozvoliti prisustvo štetočina, jer to slabi voćku", objašnjava Sinđić.

Zbog toga bi ovo vreme trebalo iskoristiti, između ostalog,
za čišćenje voćnjaka od lišća.

"Voćari malo polažu na tu operaciju, a upravo se na lišću
nalazi dosta patogena koje kasnije mogu da pređu na voćke. Što manje lišća imamo
u voćnjaku imaćemo zasigurno manje bolesti. Lišće može da se iznese iz voćnjaka
ili da se nekim hemijskim sredstvima podstakne njegovo raspadanje", kaže naš
sagovornik.

Štete od mraza na
voću idu od 60 do 150 miliona evra godišnje

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran
Keserović upozorava da bi visoke temperature koje smo imali do sada, a koje su
u januaru išle i do 15 stepeni, u kombinaciji sa niskim temperaturama u martu i
aprilu mogle da oštete voćke i smanje prinose.

"Nema dileme da može doći u
jednom periodu do oštećenja pogotovo kod koštičavih vrsta koje su jako osetljive na niske temperature,
kao što se dešava u poslednjih 10 godina sa kajsijom. Tu su još i breskva i neke sorte trešnje. Leska je procvetala, sve zavisi kakve će temperature biti kada se pojave ženski cvetovi. To ne znači da neće doći do štete i kod
ostalih voćnih vrsta", kaže Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta
u Novom Sadu.

"Zbog tih šteta od niskih temperatura Srbija gubi godišnje od
60 miliona evra, čak i do 150 koliko je bilo 2012. kada smo imali izuzetno
niske temperature i do minus 29 stepeni", dodaje naš sagovornik.

Rejonizacija voćarske proizvodnje

Da bi se to sprečilo struka predlaže rejonizaciju voćarske
proizvodnje.

"Najbolji način da se zaštitimo od niskih temperatura je da
posadimo odgovarajuću voćnu vrstu na određenoj nadmorskoj visini. Čak je bitno
izabrati i dobru sortu, jer i sorte pokazuju različitu osetljivost prema niskim
temperaturama. Tako,
na primer, kajsija
nije za ravničarski deo Vojvodine, može se gajiti jedino na Fruškoj gori i u
podunavskom delu. Kada je u pitanju leska ili jabuka tu nema problema, nije
rizik da se sade u ravničarskom delu", precizira Keserović.

Za smanjenje štete od izmrzavanja mogu se koristiti različite
metode, ali to zahteva ulaganja.

"Postoji anti-forst sistem što je zapravo zaštita sa vodom.
Kada se temperatura spusti na minus jedan uključi se sistem i čim se voda
pretvara u led ona odaje toplotu tako da greje unutra cvet, tek zametnuti
plodić. Imamo frost-bastere koji izbacuju topli vazduh, vetroturbine. Postoji i
primitivni način da se oko voća stave bale slame i da se one pale kada se
pojave niske temperature. Na taj način se zadimljavanjem sprečava izmrzavanje",
objašnjava profesor.

U manjim voćnjacima preporučuje se i krečenje voćaka.

"Na manjim površinama mogu da kreče debla i ramene grane, jer
bela boja odbija svetslost i na taj način mogu da zaštite voćke od pojavih
poznih prolećnih mrazeva. Ima godina kada voćke rano cvetaju, a izbegnu opasnost od kasnih
mrazeva. Ne bude niskih temperatura, niti izmrzavanja i voćke se "provuku".
Mislim da je to bilo 1999. Ali, verovatnoća za to je 5 do 10 posto", ističe
Keserović.

Iako se kod većine voćnih vrsta zimska rezidba uveliko radi,
kada su ovakve godine postoje i izuzeci.

"Mi preporučujemo kod voćnih vrsta koje imaju jako osetljive
generativne pupoljke, a to su, pre svega, kajsija i breskva da se ta rezidba
odloži do početka cvetanja. U slučaju ako dođe do izmrzavanja generativnih
pupoljaka da se ostavi što više potencijalno rodnih pupoljaka kako bi se
nadoknadio taj nedostatak od izmrzavanja", kaže naš sagovornik.

U Srbiji je pod voćem oko 185.000 hektara, a najbolja godina
u desetogodišnjem periodu bila je 2013. kada je prinos voća bio 1,68 miliona
tona.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike