Zbog čega je „feta“ zavadile Grke i Dance

Grci je brendiraju i reklamiraju, Danci prodaju i zarađuju. Tako je "feta" zavadila Evropljane – južnjake i severnjake. I ovo nije usamljen slučaj svađe čiji je brend.

"Mislim da su to relativno česte situacije. Imali smo primer i Slovenije i Hrvatske u regionu koje se tužakaju da tako kažem oko vina.  Vi znate da postoje proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom koji daju dodatnu vrednost proizvodima. Kod nas ne znam da li znate da je to beli luk o kome svi pričaju kako ga uvozimo iz Kine, a mi imamo naš, vrbički beli luk sa zaštićenim poreklom", kaže Goran Đaković, urednik "Agrobiznis magazina".

Važno je da proizvod ima oznaku geografskog porekla i da kao takav bude zaštićen. Međutim, to ne znači da automatski postaje brend.

"Brend je ono što nastaje u glavi potrošača, kupca, klijenta, mušterije, i on se vremenom stvara. To je da kažemo komunikaciono-emocionalna kategorija, za razliku od zaštitnog znaka ili bilo kog drugog oblika zaštite svojine u određenim institucijama i to je pravni aspekt tog pitanja. Dakle, ne mora svaki brend da bude zaštićen. Ni svaki zaštitni znak ne mora da postane brend", kaže Lazar Bošković, savetnik za digitalne komunikacije.

Kulen, ćilim, med ili kupus mogu se zaštititi na lokalnom, svetskom ili na nivou EU i to najčešće na period od 10 godina. 

"Kada se pogleda registar evropskog ureda za zaštitu intelektualne svojine izvesni Radojica iz Španije je zaštitio ajvar i kajmak, čini mi se da je jedna od te dve zaštite istekla u međuvremenu, ali to vam pokazuje kako se radi. On je to uradio na nivou EU, kod nas su to uradili lokalni proizvođači, a ima i još nekih ajvara koji su zaštićeni u EU", kaže Bošković.

Stručnjaci ukazuju da brendove olako shvatamo reklamirajući proizvode koji nisu npr. feta, praška šunka ili kranjska kobasica. Baš kao što lako propuštamo i mogućnost da na svetskom tržištu unovčimo domaću hranu.

"Navešću vam primer maline, mi 97 odsto naše maline prodamo na inostranom tržištu. Naši proizvođači stalo kukaju kako su u lošem položaju. Ne možete praviti brend od nečega a istovremeno bacati po ulici i govoriti nama se to ne isplati", napominje Đaković.

A ne isplati se ni prisvojiti tuđi brend. Kazne u EU za plagiranje npr. vina, mesa ili slakiša mogu iznositi i više desitna miliona evra koliko se procenjuje da će zbog "fete" Danci platiti Grcima.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar