Zbinjavanje otpada po sistemu „zagađivač plaća“

Onima koji izbegavaju plaćanje takse slede prekršajne i krivične prijave, a za one koji se ne snalaze najbolje, Agencija je organizovala obuku o izveštavanju o otpadu.

Nacionalnom registru izvora zagađivanja prošle godine dostavljeno je 23.000 izveštaja, 8.000 više nego pre tri godine. 

Lazar Stanojević iz "Parka" u Beogradu kaže da je svakako to neki trošak ali da u njihovom poslovanju ne predstavlja tako značajnu stavku koja bi ih sprečila da daju korektne izveštaje.

"Dobili smo opomenu iz naše inspekcije, odnosno republičke inspekcije za prijavljivanje za 2017. godinu. Ja sam došla zbog toga da malo pojasnimo, jer smo se obratili ministarstvu da nam razjasni zašta se mi to teretimo", rekla je Ljiljana Bošković iz "Peštan Bukovik".

Agencija je pokrenula oko 6.000 prekršajnih prijava, a u saradnji sa MUP-om oko 200 krivičnih prijava protiv preduzeća koja ne ispunjavaju zakonske obaveze dostavljanja podataka.

"Ono što je praksa pokazala je da kada se kompaniji zapreti prekršajnom prijavom ona odmah nakon toga podnese izveštaj. Pored toga postoje kompnije koje naprosto dostavljaju lažne podatke i oni se procesuiraju bezbednosnim organima koji podnose krivične prijave", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Dok je 2011. naplaćeno samo tri milijarde dinara, od ekološke takse je prošle godine u državni budžet ušlo 10 milijardi dinara. Međutim, samo pola tog novca je izdvojeno za zaštitu životne sredine, a petina za naknade za reciklažu.

"Šta se radi sa otpadom, to je suštinsko pitanje. U ovom trenutku mi nemamo jasno selektovane podatke o tome kolika je ukupna količina otpada što pokazuju i zadnji incidenti", kaže Miroslav Lutovac iz Privredne komore Srbije.

Procenjuje se da u Srbiji svake godine stvori oko 100.000 tona samo elektronskog i električnog otpada. Od toga se reciklira svega trećina, dok ostatak završava na deponijama i u prirodi.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike