„Zastoj u procesu pomirenja na Zapadnom Balkanu“

U izveštaju objavljenom na sajtu Saveta Evrope (SE), Nils Muižnieks navodi da se to odnosi, pre svega, na negiranje genocida, slavljenje ratnih zločinaca i pokušaje rehabilitacije osoba umešanih u zločine počinjene tokom ratova devedesetih godina prošlog veka.

Revizionizam događaja vezanih za Drugi svetski rat, zapaljiva retorika nekih političkih lidera i etnička podela u obrazovanju, dodatno su pojačali te podele, kaže Muižnieks.

Dodaje da je krajnje vreme da politički lideri u regionu zajednički rade na rešavanju pitanja iz prošlosti i stvore zajedničku viziju budućnosti.

Govoreći o pitanju nestalih osoba, Muižnieks navodi da su države pravno obavezne da istraže teška kršenja ljudskih prava, uključujući i ovo pitanje, kao i da ispoštuju pravo porodica žrtava da saznaju istinu.

Od gotovo 40.000 ljudi koji su nestali tokom ratova devedesetih, za više od dve trećine je utvrđeno šta se sa njima dogodilo, što je dostignuće nezabeleženo na globalnom nivou, navodi Muižnieks.

Međutim, dodaje da uspešan zaključak ovog procesa ometaju odsustvo političke volje i neadekvatni finansijski i ljudski resursi za ekshumacije i neophodan forenzički rad.

Pored toga, sa prolaskom vremena potencijalni svedoci koji bi mogli dati informacije o masovnim grobnicama umiru ili oklevaju da svedoče.

Proteklih godina otkriveno je nekoliko važnih masovnih grobnica, uključujući one u Tomašici i Korićanskim Stenama u BiH i u Rudnici u Srbiji, navodi se u izveštaju.

Bez obzira na to, u odsustvu istinskog političkog dijaloga na regionalnom nivou i bez otvaranja svih vojnih i policijskih arhiva koji mogu sadržati važne informacije o nestalim osobama, u toj oblasti biće postignuto malo ili nimalo napretka, navodi zvaničnik SE.

Ukazao je da je bitna i borba protiv nekažnjivosti za ratne zločine na međunarodnom, ali i domaćem planu. Nekažnjavanje ohrabruje činjenje i ponavljanje zločina, nanosi dodatnu patnju žrtvama i ima negativan efekat na vladavinu zakona i poverenje javnosti u pravdu.

U tom smislu, Muižnieks ukazuje na ključnu ulogu Haškog tribunala, čiji mandat ističe u decembru, u osiguravanju da se odgovorni za zločine i teška kršenja ljudskih prava privedu pravdi.

Njegovo nasleđe zato treba predstaviti i objasniti javnosti u regionu na ubedljiv i nepristrasan način, dodaje Muižnieks.

U izveštaju Muižnieks navodi da je primetan određen pozitivni razvoj u procesuiranju ratnih zločina na nacionalnom nivou, kao što je slučaj u BiH sa suđenjem za neke zločine vezane za seksualno nasilje.

Ipak ukazuje i da se borba protiv nekažnjivosti zločina presporo kreće i ostaje izvestan broj ozbiljnih propusta, pa tako, na primer, u Srbiji i Hrvatskoj procesuirani su do sada samo policijski vojni zvaničnici nižeg ranga.

Muižnieks navodi da na Kosovu ozbiljan izazov za domaće pravosuđe predstavlja rad na kompleksnim ratnim zločinima, s obzirom na broj strukturnih problema u pravosudnom sistemu i veoma nizak nivo poverenja javnosti u institucije.

Zvaničnik SE ukazao je i na značaj pristupa reparacijama i odšteti za žrtve rata, koji treba da bude adekvatan, brz i efikasan.

Muižnieks je u izveštaju naveo i značaj inkluzivnog obrazovanja, ukazujući i to da države imaju obavezu da se bore protiv i ukinu segregaciju u obrazovnom sistemu.

Bez obzira na to smatra da se generacije dece u BiH, Hrvatskoj, Kosovu i Makedoniji obrazuju u etnički odvojenim školama pod izgovorom zaštite jezika i kulturnih prava određene etničke grupe.

U izveštaju Muižnieks zaključuje da su zemlje regiona u protekloj deceniji ostvarile značajne korake kako bi uskladile svoje zakonodavstvo i praksu sa evropskim i međunarodnim standardima, ali da sadašnji znaci regresije rizikuju da ugroze dosadašnji napredak.

Kako bi se ovi negativni trendovi preokrenuli, učeći iz lekcija prošlosti, svi politički akteri treba da ostave po strani svoje kratkoročne političke ciljeve i fokusiraju se na jačanju socijalne kohezije umesto da rade na širenju etničkih podela.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike