Zašto su poljoprivrednici nepoverljivi prema osiguranju useva

Poljoprivrednik iz sela Krajišnik Srđan Ratković nema saznanja da je neko iz njegovog sela osigurao useve na njivama. Svi se uzdaju da elementarna nepogoda neće pogoditi baš ovaj atar.

"Zadnja nam je šteta bila od vetra, suncokret nam je stradao, mislim da je to bila 2012. godina. E to je bila šteta", kaže Srđan Ratković, a na pitanje da li se poljoprivrednici plaše procene štete kaže da u tome i jeste problem.

"Mi onako laički kad ocenimo, šteta je velika, a oni kad procene, onda je mala šteta i malo se isplaćuje", kaže on.

U zemljoradničkim zadrugama drugačije razmišljaju. Kada nekome daju seme, đubrivo, hemijska sredstva na odloženo plaćanje, najmanje što može da učini je da se osigura.

"Pošto dosta repromaterijala plasiramo i da nema tog osiguranja, onda bi sigurno teža bila naplata repromaterijala. I u tim situacijama svi su na gubitku", kaže Nandor Vereš iz ZZ "Agrosoj" Neuzina.

DDOR osiguranje i "Institut Biosens" razvili su aplikaciju koja ubrzava postupak procene štete, na osnovu fotografija koje šalje poljoprivrednik sa oštećene njive.

Cilj je da se pojednostavi procedura, na šta su se često žalili ratari, ali i da se povećaju osigurane površine u Srbiji.

"Da je osigurano negde od 12 do 15 odsto obradivih površina. U centralnoj Srbiji je taj procenat nešto manji, u Vojvodini nešto veći, ali je i dalje nedovoljan pogotovo ako pogledamo zapadnu Evropu, pa čak i naše okruženje bliže, gde se ti procenti kreću od 40 do 60, u nekim zemljama čak i 100 posto", navodi Lazar Bogdanović iz DDOR osiguranja.

Osnovni rizik na području srednjeg Banata je grad, a dopunski koji se osigurava su štete od mraza, oluje ili poplave. Klimatske promene uslovile su da grad pada sve ranije, beleži se i u aprilu, dok u julu grad može padati prosečno 12 puta. 

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар