Zašto je deo pravosuđa u bankrotu

Dragana Boljević, sudija Vrhovnog kasacionog suda i jedan od članova radne grupe, za Magazin na Prvom Radio Beograda Jedan, objašnjava da će u izradi Zakona o sudijama najviše pažnje biti posvećeno uslovima za izbor i eventualno napredovanje sudija. 

Kada je reč o Zakonu o uređenju sudova, ideja je da se "pod jednu kapu" Visokog saveta sudstva stavi i kompletno sudsko osoblje da bi se konačno saznao precizan broj zaposlenih u sistemu.

Prema njenim tvrdnjama, najveće promene će biti u Zakonu o Visokom savetu sudstva. Savet će, kao i do sad, imati 11 članova, od kojih šest biraju sudije, a sedmi je predsednik Vrhovnog suda.

Umesto dosadašnjih članova: ministra pravde i predsednika skupštinskog odbora za pravosudđe, i po jednog predstavnika profesure i advokature, preostala četiri člana će birati Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika.

"Ovi zakoni moraju da počnu da se primenjuju od 9. februara naredne godine. Međutim, radne verzije bi trebalo da budu gotove već do septembra, kako bi ostalo dovoljno vremena za javnu raspravu u društvu, ali i zbog pribavljanja mišljenja Venecijanske komisije", objašnjava Boljevićeva.

Na konstataciju da je godišnji Izveštaj o radu sudova u Srbiji pokazao da u našoj zemlji ima znatno manje sudija nego što je potrebno, ona kao ključni razlog navodi uvođenje Zakona o zabrani zapošljavanja u državnim organima. 

"Potrebno oko 3.050 sudija, a radi njih 500 manje"

Ističe da bi trebalo utvrditi ko određuje orijentaciona merila na osnovu kojih se procenjuje potreban broj sudija.

"Projektovano je da je nama sada potrebno oko 3.050 sudija, a radi njih 500 manje. Za početak, bilo bi poželjno da se bar ta praznina popuni, što bi se direktno osetilo u praksi", kaže Boljevićeva.

Trebalo bi, dodaje ona, takođe, utvrditi koliko je zaostalih predmeta i koliki je priliv novih, što bi bila dobra pretpostavka o tome kakvim tempom će se raditi u narednim godinama. Treće merilo je norma za rešavanje slučajeva, jer se ona razlikuje u zavisnosti od toga da li je reč o građanskoj ili krivičnoj materiji i da li je u prvom ili drugom stepenu", kaže Boljevićeva.

Mi, dodaje ona, akutno imamo manji broj zaposlenih u sistemu i ne bismo morali da pričamo o povećanju broja, možda bi bilo dovoljno popunjavanje po dosadašnjoj, važećoj sistematizaciji.

Kada je reč o starim predmetima, njihov broj se smanjuje, a projektovano je da na kraju 2025. godine oni koji su stariji od tri godine učestvuju u ukupnom broju nerešenih predmeta sa nešto više od dva posto, poručuje Boljević.

Komentarišući tvrdnje da se u Privrednom apelacionom sudu trenutno nalazi nešto manje od 5.000 predmeta po žalbama na odluke o odštetama zbog povrede prava na suđenja u razumnom roku i da je deo pravosuđa u bankrotu zbog plaćanja naknada građanima usled predugog trajanja procesa, ona kaže da je takva situacija u svim gradovima gde je postojala jaka industrija i gde su firme otišle u stečaj.

"To je specifična vrsta postupka koja, ne samo u našoj zemlji, može da traje i duže od jedne decenije jer je procedura komplikovana, počev od oglašavanja pa do prodaje imovine. 

Ukazuje da se svojevremeno razmišljalo i o tome da li bi trebalo u Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku napraviti distinkciju u odnosu na stečajne postupke zbog njihove posebnosti.

"U odnosu na jednog stečajnog dužnika postoji desetine hiljada malih poverilaca, odnosno bivših zaposlenih koji imaju svoja potraživanja. Kod nas se dešava da građani, ukoliko se ne postupi po nalogu sudije koji je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, a to je četiri meseca, što je izuzetno kratko vreme, oni ponovo podnose isti zahtev, tražeći imovinsku i neimovinsku odštetu", kaže Boljevićeva.

Imovinska im se, dodaje ona, svaki put dosuđuje, a neimovinska se dosudi jednom. Reč je o stopostonom potraživanju iz stečajnog postupka, s tim što se nadoknada ne vrši iz imovine stečajnog dužnika, nego od države. U pitanju su ogromna sredstva iz budžeta i skidaju se sa računa sudova.

"Društvo sudija je odavno upozoravalo da bi ovako nešto moglo da se dogodi. Smatrali smo da je trebalo utvrditi uzroke zbog kojih procesi toliko traju i da se oni otklone, između ostalog i da se zaposli više ljudi. Sada skupo plaćamo posledice nekih zakonskih rešenja", zaključuje Boljevićeva

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike