Zašto će Rusija trpeti ekonomske posledice rata i po njegovom okončanju

Istraživanje u deset evropskih zemalja sa više od osam hiljada učesnika koje prenosi Vašington post pokazuje da se najviše Evropljana u vezi sa ratom u Ukrajini plaši zime i još većih troškova života.

Branimir Jovanović ističe da Evropljane očekuju još više cene hrane, energenata, nafte, gasa, što će dovesti do još veće inflacije koja "jede" kupovnu moć građana i prouzrokuje pad potrošnje i ekonomske aktivnosti.

Podseća da pored toga, zbog inflacije, sve centralne banke povećavaju referentne kamatne stope, što vodi ka poskupljenju zaduživanja.

Sa druge strane, ukazuje na to da će se globalno tek osetiti pad finansijskih tržišta – američka berza je od početka godine već pala 20 odsto. Prethodna dva puta to je bilo pre dve godine za vreme pandemije i tokom krize 2007. i 2008. godine, podseća Jovanović.

"Niko ne može predvideti koliko će ovog puta potrajati kriza, koja zavisi, pre svega, od rata, ali stanje u ekonomiji će biti mnogo gore nego što se očekivalo pre nekoliko meseci", ocenjuje Jovanović.

Zašto rublja jača u ratnim uslovima

Ekonomista bečkog instituta ne slaže se sa ocenom Vladimira Putina da su Evropljani najveća žrtva sopstvenih sankcija. 

"Sve bi se ovo dogodilo i da EU nije uvela sankcije – cene nafte i hrane bi skočile jer se to dešava zbog rata u Ukrajini", kaže Jovanović. Smatra da će ipak Rusija biti najveći gubitnik krize.

Prema procenama Instituta, ruska ekonomija će ove godine pasti devet odsto. Još gore je to što će Rusija izgubiti veći deo svog potencijala, biće izolovana i po završetku rata, a izgubiće pristup modernim tehnologijama, uveren je Jovanović.

Rublja je jača nego pre rata, smatra Jovanović, jer nema odliva novca van zemlje, a uvoz je blokiran.

"To se ne odražava na životni standard, iako imaju prihode od prodaje nafte i gasa. Verovatno će dostići predratni BDP za par godina, ali to će biti samo na papiru."

Ponavlja da će životni standard Rusa biti mnogo gori, jer neće biti pristupa novim tehnologijama. Srbija je najpogođenija u regionu jer ima najrazvijenije odnose sa Rusijom – šest do sedam odsto ukupnog izvoza završava u Rusiji, a isto toliko procenta investicija dolazi iz Rusije.

O ekonomskim izgledima Srbije

Sa druge strane, Jovanović kaže da se ipak ne očekuje veća ekonomska kriza. Projekcija Instituta za Srbiju u 2022. je rast od 3,5, od ranije očekivanih pet odsto BDP-a

Naglašava da će to biti najviši rast od zemalja regiona.

Mere vlade ocenjuje kao dobre, navodeći primer ograničenja cena osnovnih životnih namirnica.

Jovanović pozitivino ocenjuje non-pejper austrijske vlade o faznom pristupanju EU.

Dokument se bazira na tri stuba – da zemlje Zapadnog Balkana dobiju pun pristup fondovima EU pre nego što postanu punopravne članice, da prisustvuju samitima EU, a treći je postepena integracija na tržište Unije, objašnjava Jovanović.

Sve to koče glomazna birokratija i konzervativni stavovi, kao i puno članica koje nisu otvorene prema ideji proširenja. Postoji mogućnost da se zbog sukoba u Ukrajini ipak nešto slično ovome i ostvari, zaključuje Branimir Jovanović iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike