Zašto će na đurđevdanskoj trpezi najtraženijeg šarana zameniti pastrmka

Ovog Đurđevdana teško da će se na trpezi naći domaći šaran, jer ga u ribnjacima nema. Mnogi su u prethodnom periodu smanjili proizvodnju, pošto su dve godine radili sa gubicima, budući da zbog korone nije bilo okupljanja, slava, proslava…

Gotovo 90 odsto izlovljene ribe u tom periodu vraćeno je u jezera, što je samo uvećavalo troškove. Neki ribnjaci su i prestali s radom, a među njima je i jedan od najstarijih i najvećih u Evropi, ribnjak Ečka.

Od 12 ribnjaka koji su imali oko 500 hektara, proizvodnju u punom obimu ove godine imaće možda dva, kažu stručnjaci.

"Proizvodnja ribe je u 2021. smanjena za 30 odsto u odnosu na 2020, a ove godine, u 2022. će biti smanjena još za 30. Ako uzmemo u tonama, pre deset godina prosečna proizvodnja je bila oko 10.000 tona, a prošle oko 3.500", kaže Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo PKS i direktor ribnjaka "Kapetanski rit" u Kanjiži.

Šarana u domaćim ribnjacima nema, a poslednja veleprodajna cena po kojoj se prodavao bila je oko 550 dinara. U prodavnicama ga ima po ceni i do 750 dinara, ali to je šaran iz uvoza.

Zoran Mažić, doktor veterinarske medicine i tehnolog na ribnjaku "Baranda" kaže da je tri  godine potrebno da se dobije konzumni šaran od tri do četiri kilograma.

"Ciklus je prekinut. Sigurno naredne tri pa i četiri godine tržište, proizvodnja se neće stabilizovati. Siguno će biti nestašica šarana, amura, tolstolobika", naglašava Mažić.

Problem je, ističe, i nedostatak radnika, ptice koje se hrane ribom, ali i nameti za vodu.

Pastrmki preti ista sudbina

Ono što se definitivno zna jeste da će na ovogodišnjoj đurđevdanskoj trpezi umesto najtraženije ribe gostima biti služena pastrmka. Oni koji se bave njenom proizvodnjom kažu da se nakon dve godine traže veće količine. Kilogram na ribnjaku košta oko 550 dinara. Ali stručnjaci upozoravaju da se i ta proizvodnja suočava sa istim prolemima kao i proizvodnja šarana.

"Mi smo još pre dva meseca počeli da upisujemo, da ljudi rezervišu ribu i po staroj ceni. Nismo dizali cenu, jeste da je otišla i hrana i mlađ i sve. Obećali smo ribu po jednoj ceni, sad je glupo da je u prodaji povećavaš", kaže Dragana Đokić, vlasnica ribnjaka. 

Ivan Cvijović, vlasnik ribnjaka, kaže da su se spremili za Đurđevdan i da imaju dovoljno ribe, ali da će morati da koriguju cenu.

"Ja radim i uslužno prženje za slavu, ketering, sve vrste riba pržimo. Tu nam je poskupelo ulje, poskupeo je plin, jer su roštilji uglavnom na plin, tako da sve zavisi i sve nam podiže cenu", kaže Cvijović.

Trenutno proizvođači od države dobijaju deset dinara subvencija po kilogramu izlovljene i prodate ribe. Takođe, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu godišnje izdvaja 20 miliona dinara za rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih ribnjaka.

Međutim, konkurencija u zemljama u okruženju, kažu stručnjaci, ima daleko veće podsticaje iz nacionalnih i evropskih fondova, kao i znatno manje ili nikakve namete za korišćenje vode.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike