Zašto Bobije nema na geografskim kartama

Borove šume na više od hiljadu metara nadmorske visine, i pogled do Romanije privilegija su samo retkih stanovnika Bobije. A svoju dedovinu i zdravu životnu sredinu od masovne gradnje i velikog broja turista, i dalje ljubomorno čuvaju.

"Ovo je visina, čist vazduh, zdravo mesto, svi usevi uspevaju, krompir, pasulj, malina, kupina, šljiva, razno voće", kaže Milan Maletić, meštanin

"Većina planina je kao što svi znamo izgrađena, dosta vikendica ima, dosta je urbanizovano, a planina Bobija je sačuvala svoj prirodni izgled i sve svoje prirodne lepote. Stanovnici lokalni koji žive ovde većina ljudi je za to da se ovde ne gradi", kaže Nenad Simić, učitelj.

Za tajnovitost Bobije vezuju se i događi posle Drugog svetskog rata, kada je tadašnji jugoslovenski režim naložio da se srši crkva brnvara koju su na jednom od njenih vrhova izgradili pripadnici četničkog pokreta. U narodu se i dalje prepričavaju tri neuspela pokušaja rušenja, a zbog poslednjeg, Tito je navodno u znak osvete naredio da se ime te planine izbriše sa svih geografskih karti.

"Prvi put je jedan službenik Ozne dobio zadatak da za vreme liturgije minira crkvu, kada je došao unutra video je da tu ima puno naroda, da je tu bio i njegov otac, nakon čega je odustao. Posle toga su pokušali da je ruše traktorom, sajlama, završilo se nesrećno da je jedan od tih vozača traktora izgubio život. A treći put su poslali i mašine da je sruše, pa je pretilo da to preraste u neku vrstu narodnog bunta. Posle toga da bi se sprečila intervencija vojske ostalo je da je ime Bobije bude uklonjeno iz svih geografskih karata", navodi istoričar Vasilije Đukanović.

Sa preko stotinu izvora pijaće vode, na desetine vidikovaca i tri kanjona- Tribuće, LjuboviĐje i Trešnjice koja je i jedno od retkih staništa beloglavog supa, Bobija predstavlja veliki dar prirode. Na mnogim mapama njeno ime nije ucrtano i dalje, a jedino gosti su planinari.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike