Zapadni Balkan u čekaonici EU – Crna Gora najbliže članstvu, ako se izbori sa kriminalom i korupcijom

Za članstvo Srbije u Evropskoj uniji je, prema istraživanjima, 53 odsto građana, što je za procenat više u odnosu na prošlu godinu. Protiv je 43 odsto. Koordinatorka Nacionalnog koncenta o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović kaže da je u pitanju natpolovična većina građana Srbije koji žele da Srbija postane članica EU.

"Međutim, među ljudima koji su se izjasnili kao da ne bi glasali na referendumu, među njima, kada biste radili dubinska istraživanja, ima puno onih koji ne znaju kako bi glasali i na nama je, u civilnom društvu, ali pre svega na Vladi, da jasno objasne ljudima šta je to što Srbija tačno dobija članstvom u EU, kakve su koristi od toga što smo uopšte država kandidat za članstvo i što se na putu evropskih integracija nalazimo, a šta biva ako Srbija ne postane članica EU", rekla je Nataša Dragojlović.

Govoreći o Severnoj Makedoniji, gde je podrška ulasku u EU 79 odsto, i Albaniji gde 94 odsto građana podržava članstvo u EU, Dragojlovićeva je navela da se iz tih podataka vidi da nije dovoljna ni stoprocentna podrška građana ukoliko izaberu Vladu koja nije dovoljno odlučna da sprovede ključne mere.

"Da sada rukovodstvo Albanije ili Severne Makedonije razume dobro ovaj podatak, oni bi u rekordnom roku sproveli reforme koje samo od Vlade zavise. Omogućili bi vladavinu prava, dali dokaze da je to zaista jedna država u kojoj je vladavina prava uspostavljena i šta bi onda drugo mogle članice EU nego da se listom pozitivno izjasne za otvaranje pregovora", istakla je Dragojlovićeva.

Objasnila je da se to ne događa i da nije dovoljno da samo Vlada hoće, naročito nije dovoljno ukoliko to samo deklarativno žele. 

Na pitanje da li se zbog izazova koji su pred Evropskom unijom odlaže otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, Dragojlovićeva je navela da je to druga priča koja ima uticaja na javno mnjenje i Vlade država kandidata da odlučnije krenu u ono što i bez evropskih integracija svaka evropska država zapravo treba da obezbedi svojim građanima.

Podrška članstvu visoka u Crnoj Gori, a visoka su i očekivanja vlasti – u čemu je problem 

U Crnoj Gori je podrška građana članstvu visoka – 84 odsto, a visoka su i očekivanja vlasti, pošto je premijer Zdravko Krivokapić rekao da se nada ulasku za dve godine. Nataša Dragojlović je podsetila da je Crna Gora, poput Srbije, prihvatila da pregovara po novoj metodologiji.

"Ako je ta zemlja otvorila sva pregovaračka poglavlja, zatvorila je samo jedno više od Srbije. Srbija je zatvorila dva, Crna Gora je zatvorila tri", konstatuje Dragojlovićeva.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji u aktuelnoj crnogorskoj Vladi vidi entuzijamazam da se odlučno bori protiv organizovanog kriminala i korupcije, iako, kako kaže, ta odlučnost nailazi na očigledne poteškoće da se ti slučajevi i procesuiraju.

"Ako Crna Gora zaista uspostavi vladavinu prava i nezavisnost pravosuđa i dokaže, kroz konkretne slučajeve, da je u stanju da se bori protiv endemske korupcije, ona će dokazati Evropskoj Uniji da je ozbiljna država", kaže Dragojlovićeva.

Komentarišući izjavu crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića, koji članstvo u Uniji očekuje do 2024. godine, Dragojlovićeva kaže on ima razloga za optimizam.

"Ako bi Crna Gora to tako uradila, onda je to model, po kom će sve druge države kandidati morati da dokazuju, da su na taj način u stanju da dokazuju da jesu pravna država. Ako se to u Crnoj Gori ne bude dogodilo, to ohrabruje i druge države kandidate da oklevaju sa uspostavljanjem vladavine prava i da omoguće da se, oni koji čine štetu državi provuku bez kazne", objašnjava Dragojlovićeva.

Zajedničko Zapadnom Balkanu je da svi vide ekonomsku korist od EU. Srbija najviše, skoro 40 odsto građana vidi ekonomsku korist. Nataša Dragojlović je objasnila da treba imati na umu da je EU pre svega ekonomska unija.

"Najvažnije je da se dokaže da mi kao država ili bilo koja druga država kandidat možemo da funkcionišemo na evropskom tržištu, da se borimo sa konkurencijom i da poslujemo po pravilima koja tamo važe. Ali da bi se to dogodilo, neophodno je da ta država bude demokratska i da u njoj postoji jasna podela vlasti i vladavina prava", istakla je Nataša Dragojlović.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар