Žan Kristof Buison: Na Kosovu ostaje status kvo

Po sopstvenoj računici, u Srbiji je 53. put. U sredu je bio u Novom Sadu, gde je dobio najviše priznanje "Tesla Global Foruma", Bela golubica, za istinito izveštavanje o Srbiji, posebno o Srbima na Kosovu. Buisonu je posebno važno što je nagradu dobio na Teslin rođendan, jer kaže, prema njemu ima poseban odnos.

"Pre 15 godina osnovao sam u Francuskoj jedno udruženje – Prijatelji Nikole Tesle, sa ciljem da se obratim kao predsednik tog udruženja, jednom velikom francuskom rečniku imena. Tamo je napisano da je Nikola Tesla Hrvat jer je rođen u Smiljanu. Ja sam želeo da tu nepravdu ispravim i laž pretvorim u istinu. Hteo sam da upoznam francusku publiku sa radom ovog srpskog genija, ali i drugih srpskih velikana i tako pokažem drugo lice Srbije", priča Buison.

Posle 11. novembra 2018. i diplomatskog gafa protokola koji srpskog predsednika nije smestio na odgovarajuće mesto, Buison je u Figarou pisao: "Tu je zemlju, koja je došla u Pariz (u obliku svog predsednika) sa svim njenim patnjama, bolovima i žrtvama podnetim za savezničke ciljeve, Francuska odlučila da ponizi 11. novembra. Poniženje je reč koja nije dovoljno snažna".

Kakav odjek u Francuskoj imaju vaši stavovi poput ovog vezanog za Dan primirja, ali i tekstovi koje objavljuje Figaro magazin? Najsvežiji primer je nedavni tekst od deset strana o životu Srba na Kosovu?

– Ono što se dogodilo 11. novembra je dobilo veliki publicitet u francuskim medijima. To je afera koja je trajala sedam dana, jer svi su shvatili da je u pitanju međunarodni skandal. Novinari su pisali o tome, ljudi su reagovali na društvenim mrežama, što je na neki način bilo iznenađujuće, s obzirom na sliku koja je o Srbima pravljena decenijama. Odložen je dolazak predsednika Makrona u decembru zbog krize sa ‘žutim prslucima’, ali on je tada rekao da se poseta pomera i da on svakako mora da ode i to što pre u Srbiju, jer ima nešto što treba da se ispravi i popravi. Reakcija francuskog ambasadora u Srbiji koji je izašao u medije da objasni i proba da ublaži taj incident, pokazuje da je to imalo veliki odjek.

Što se tiče članka u novinama od 10 strana, to nije prvi put da Figaro magazin objavljuje tako dugačke tekstove o Kosovu i Srbiji. Ali neobično je da sada po prvi put na direktan način francuski čitalac otkriva da Srbi nisu zločinci kao što se pisalo 20, 30 godina. Čitaoci su bili iznenađeni da se u ovom tekstu o Srbima piše kao o žrtvama i da na Kosovu postoje građani prvog i drugog reda. Neočekivano, građani drugog reda su Srbi.

Jedan razlog što je taj tekst imao odjek je da mi se prvi put za 20 godina desilo da sam na taj način bio vređan, da je prećeno smrću meni i mojoj porodici. Dugo pišem o Srbiji, od kad sam 1999. izveštavao o bombardovanju. Bio sam i na Kosovu i pisao isto kao i danas. Pretnje koje sam javno dobio na društvenim mrežama su uticale na ljude koji prate mene i Figaro magazin i napravile neku vrstu podsećanja na ubistva novinara u islamskim državama gde nema slobode govora. U francuskom društvu je neobično da se zbog načina na koji novinar radi svoj posao dobije pretnje smrću. Zato je tekst imao još veći odjek nego što bi imao da je objavljen pre 10 ili 15 godina.

Jesu li vas podržale kolege novinari u Francuskoj?

– Društvo novinara Figaroa napisalo je jedan kominike u kojem su to osudili i stavili se na stranu slobode štampe i svog novinara. Na mrežama, profili koji su slali pretnje su ugašeni i ispostavilo se da su anonimni, napravljeni u tu svrhu.

Nedavno ste rekli da smatrate da sporazum Beograda i Prištine nije blizu i da očekujete da potraje status kvo. Stojite li i dalje pri tome?

– Ako prihvatimo da je to nezavisna država sa francuske strane, sve dok Srbi ne budu ravnopravni građani sa Albancima i dok ne budu imali bezbedan život, Francuska ipak po meni, neće vršiti pritisak na Srbiju da prizna nezavisnu državu Kosovo.

Lično mislim da predsednik Vučić bez obzira na neke najave da pregovori idu u nekom pravcu, zapravo nikada neće priznati Kosovo dokle god Srbi tamo zaista ne budu bezbedni. To je jedna strana te status kvo situacije i on će pri tome ostati.

S druge strane, legitimitet predstavnika vlasti Kosova i njihov identitet vezan je za OVK. To su ljudi koji su na tim mestima samo zato što su vodili rat protiv Srbije, njihov interes da bi ostali na pozicijama je da nastave da vode taj rat. Njima nije u interesu da pacifikuju situaciju. Mladi sa Kosova, Albanci, opozicija na Kosovu, njima je preko glave tih ljudi, ali dok god ta generacija ne ode i ne dođe neka nova, te vrste pacifikacije neće biti, biće status kvo.

O dijalogu i stavu Francuske moglo bi da bude reči već početkom naredne nedelje. U ponedeljak u Beograd dolazi francuski predsednik Emanuel Makron. Šta bi moglo da se očekuje od te posete?

– Poseta u ponedeljak će najverovatnije ići u pravcu ispravke jedne greške, on je to i rekao, i da se obnove veze koje su već otišle dalje nego devedesetih, i da se vrate na one pre tridesetih godina ili čak i pre Prvog svetskog rata.

Trenutno, ambasador Francuske u Srbiji jedan je od najboljih koje zemlja ima u svetu, i koji radi na način prethodnih generacija, čak i s početka 20. veka. Makron ima jednu strategiju a to je da ne prati diplomatske blokove, kao što su osovina Francuska–Nemačka u EU ili kad je reč o Bregzitu. On je svestan da treba da traži saveznike i na drugim mestima – i u Srbiji koja je bila saveznik i sa kojom ima jake veze. On vidi ozbiljnog partnera kako na ekonomskom tako i na političkom nivou i najverovatnije će poseta proći u tom duhu.

Dosta se analizirala Makronova izjava posle, do tada neuspešnih, pregovora u Briselu, o tome ko će preuzeti najvažnija mesta u EU. Tada je rekao "čemu proširenje kad nas 28 ne možemo da se dogovorimo". Da li je to izrečeno u afektu, koliko je Emanuel Makron tvrd kad je reč o proširenju?

– Od kad je došao na vlast Makron je želeo da razbije načine komunikacije, tabue, ograničenja svojih prethodnika, i opredelio se za komunikaciju koja je vrlo direktna. To mu je mnogo puta prigovarano, na primer u susretu sa građanima na ulici. Kada mu se jedan Francuz požalio da ne može da nađe posao godinama rekao je "ja da pređem ulicu našao bih posao". To je ispalo skandalozno, ali to je njegova komunikacija.

Što se tiče proširenja, to je u tom duhu izrečeno. I poruka te rečenice je potpuno ispravna, Ako oni nemaju sistem koji može da funkcioniše kako treba, a to je isti sistem od pre 50 godina, kada je bilo samo šest članica. Ako od tada ništa nije promenjeno, da bismo primili nove članice, treba da organizaciju načinimo dostojnom proširenja. Nedavno su primljene nove članice iz raznih razloga, danas Rumunija i Bugarska ne bi bile primljene. Da bi se proširila EU i primila nove članove, treba da se reformiše, da bi mogla da funkcioniše.

Da bolje upozna Srbiju, Buison je pre nekoliko godina za RTS-ov TV feljton govorio da je između ostalog išao i na košarkaške utakmice Crvene zvezde, na fudbalske mečeve, u Guču. Buison je istoričar koji se bavi i srpskom istorijom. Najčuveniji je njegov "Roman o Beogradu" iz 2010, pogled na srpsku prestonicu kroz istoriju. Krajem devedesetih, objavio je biografiju Draže Mihailovića "Heroj koga su izdali saveznici".

– U Beogradu sam na demonstracijama 1996. video mlade ljude koji nose portrete Draže Mihalilovića. Tada nisam znao ko je on i shvatio sam da je fotografija tog čoveka simbol otpora. Za mene, bio je to otpor režimu koji je naslednik titoističkog, komunističkog režima, totalitarnog u to vreme i kada sam se vratio u Francusku, tragao sam da saznam više o njemu. Saznao sam da taj čovek ne može da ne bude interesantan. Za njega je De Gol rekao da su braća po oružju, Čerčil da je to njegova najveća greška u Drugom svetskom ratu, napuštanje Draže Mihailovića. Video sam da mu je Tajms posvetio naslovnicu zbog spasavanja američkih pilota, I onda sam prikupljao građu. Knjiga je izašla u martu 1999.

"Roman o Beogradu" objavljen 2010. je imao odličan prijem u Francuskoj. Tada ste rekli da to pokazuje da se urušeni odnosi obnavljaju. Kakvi su srpsko-francuski odnosi skoro deset godina kasnije?

– Odnosi Francuske i Srbije su sve bolji jer reč je o obnavljanju odnosa, ne o građenju novih. Francuzi sve više dolaze u Srbiju, ja sam lično organizovao dolazak čitalaca i novinara Figaro magazina u Beograd. Ljudi su bili iznenađeni, očekivali su grad rasturen bombama, a našli grad bogat kulturom, moderan.

Veze Srbije i Francuske su pre svega u kulturi, ali i ekonomske. Imate primer "Vansija", "Er Frans" vraća pojedinačne letove za Beograd kojih dugo nije bilo. To je zanimljivo, naše aerodrome grade Kinezi a mi rešavamo problem Aerodorma "Nikola Tesla". To govori da postoji interes Francuske u Srbiji. U Francuskoj ljudi znaju velike umetnike, Kusturicu, Nemanju Radulovića, Đokovića, Pištala. Srbija ponovo nalazi svoje mesto u Francuskoj. I imam poverenja da će se to nastaviti.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike