Za ulaganja u ekologiju dostupno oko 300 miliona evra, postoji li plan da se novac pametno iskoristi

Uz budžet Ministarstva zaštite životne sredine od 15,4 milijarde dinara i devet milijardi dinara iz kreditnih linija, za ekološke projekte namenjeno je i 12 milijardi dinara u Ministarstvu građevine.

"Najznačajnija sredstva su tri milijarde dinara za podsticaj za ponovnu upotrebu i iskorišćenja otpada, 1,25 milijardi dinara za projekat daljinsko grejanje u Kragujevcu, 1,1 milijarda dinara unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine, jedna milijarda dinara za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom", napominje Mirjana Lukić iz Ministarstva finansija.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković navodi da je osam milijardi dinara iz potencijalnog kredita kod banke Saveta Evrope.

"Gde je odobeno 200 miliona evra, gde smo mi projektovali da ćemo tokom sledeće godine povući za realizaciju, znači izgzradnja prečistača i nedostajuće kanalizacione mreže u 26 jedinica", navodi Tanaskovićeva.

Raspoloživo je mnogo više novca evropskih banaka za ekološke investicija nego što ima dobrih projekata.

Mateo Kolanđeli, direktor EBRD za region zapadnog Balkana i kancelarije u Srbiji, ukazuje da se za sledeću godinu radi na projektu koji bi se sprovodio u više gradova, gde bi se za sisteme daljinskog grejanja uvodile tehnologije za obnovljive izvore energija, pre svega solarna i geotermalna i toplotne pumpe.

"To je projekat koji će doneti tehnološke inovacije, veću energetsku bezbednost zemlje i naravno bolji kvalitet vazduha za građane", dodaje Kolanđeli.

Nedovoljno stručnjaka radi u ovoj oblasti 

Izdvajanja za životnu sredinu prvi put su dostigla pola procenta bruto društvenog proizvoda.

"Ukoliko dosledno idemo na cirkularnu ekonomiju, možemo podići BDP Republike Srbije za jedan posto na godišnjem nivou, ukoliko budemo pametno trošili i budemo pametno investirali i ukoliko budemo pokretali upravo privatni kapital koji se može udružiti", napominje Siniša Mitrović iz Privredne Komore Srbije.

Po analizi Fiskalnog saveta, zbog višedecenijskog zanemarivanja životne sredine, narednih godina potrebno je ulagati najmanje po 500 miliona evra, i zaposliti veliki broj stručnjaka u toj oblasti.

"Neke naše preporuke su bile da već u sledećoj godini može oko 500 ljudi, nedostajućih kadrova, da se zaposli. Budžet to ne bi osetio, u principu bilo je mesta, a to je opet samo prvi korak. Potrebno je pronaći još kvalifikovanih stručnih ljudi kako bi ova oblast krenula napred", napominje Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta.

Srbija sada ima šest zaposlenih na poslovima zaštite životne sredine na 100.000 stanovnika, a Slovenija ih je, na primer, još 2003. imala 10 puta više.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар