Vodi li srpski put do Brisela preko Berlina

Da li Nemačka preuzima kormilo u dijalogu Beograda i Prištine, kako da čitamo poruke nemačkog kancelara Olafa Šolca o Kosovu, u emisiji Četvrtkom u 9 govorili su nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković, nekadašnji dopisnik iz Berlina i Bona Miroslav Stojanović i Miša Đurković iz Instituta za evropske studije.

Profesor Visković kaže da nije iznenađen što je u Berlinu tema bila dijalog Beograda i Prištine, ali da nije očekivao da će to biti centralna tema, s obzirom na rat u Ukrajini.

Dodao je da su Nemci, po pitanju KiM, već dugo angažovani, iako Nemačka nije mogla, zbog drugih problema, sve vreme da se bavi nama i ovim regionom.

"Stalno smo morali voditi računa o tom zahtevu o postojanju sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma", podsetio je Visković.

Novinar Miroslav Stojanović smatra da je ova tema iznuđena, navodeći da je iz kancelarije najavljeno da će prva tema sastanka biti rat u Ukrajini, druga bilateralni odnosi, a da je tek treća tema balkansko područje.

"Ovo je uskočilo na neki način i počela je za nas važna tema, nije bila važna Šolcu ali se uklopilo u ono što je nemačka orijentacija, koja je izričita da Nemačka insistira po svaku cenu da Kosovo dobije suverenitet", rekao je Stojanović.

Smatra da je ovo bio potez i da se pomogne Miroslavu Lajčaku, jer je dijalog, istakao je, "potpuno začepljen". Dodaje i da se "bije kosovksi boj" između velikih sila, navodeći uključivanje SAD u dešavanja na KiM.

Miša Đuraković smatra da je za položaj Nemačke važno sagledati američke interese, a to je, tvrdi, da se "Nemci militarizuju i krenu ka Moskvi".

"Nemačka je prihvatila pravac koji definiše Amerika", rekao je Đuraković.

Napomenuo je da je Nemačka danas više okrenuta Ukrajini, a da je usput htela da pokaže da će se delimično baviti Balkanom

"Eksplicitno je rečeno da će Šolcov kabinet da se bavi nama, a ne Analena Berbok. Do sada Šolc ne radi ono što se verovalo da će očuvati kontinuitet politike Angele Merkel", rekao je Đurković.

Komentarišući poteze nemačkog premijera Šolca na međunarodnom planu, profesor Visković je rekao da je on pokazao da spada u red hrabrih i racionalnih ljudi – iako je na neki način tehnokrata, ali nikako nije slab političar.

"Još uvek nema na međunarodnom planu taj ugled, utisak koji ostavlja neko ko je dugo godina prisutan kao Merkelova u ime jedne velike zemlje, snažne sile u Evropi", rekao je Visković i napomenuo da ni Angela Merkel nije odmah imala takav ugled.

Govoreći o bavljenju pitanjem KiM u Berlinu, Visković je istakao da se Šolc ovim profiliše i kao političar na međunarodnom planu.

"Izmeštanje u kancelarat pokazuje da je velika pažnja u ovom trenutku posvećena nama", rekao je Visković i dodao da za nas to nije loše.

O Vašingtonskom sporazumu 

Što se tiče namere Prištine da aplicira za članstvo u Savetu Evrope, novinar Miroslav Stojanović ističe da je reč o nerealnom zahtevu.

"Oni time održavaju neku vrstu temperature, da su tu, bez obzira na to koja je međunarodna organizacija – da vam se otvore vrata", rekao je Stojanović i dodao da je sporazum potpisan u Vašingtonu, prema kojem bi Priština trebalo da odustane od takvih namera, stavljen ad akta.

S druge strane, Đuraković ističe da je reč o konstantnom pritisku na Srbiju, koji će, kako kaže, ići sve više.

"Jedino što Ameriku zanima je pakovanje u NATO i pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji i da ‘ne sedi na dve stolice’", kaže Đuraković.

"Vašingtonski sporazum je jedna vrsta švedskog stola, iz njega je svako uzeo šta mu odgovara", rekao je Visković, uz napomenu da ne smatra da su SAD stavile pod kontrolu evropske zemlje, te da Evropa odbija da se tome povinuje.

Akcenat na evrointegracijama Zapadnog Balkana

Miša Đuraković ističe da je sve što se sada dešava u Evropi poraz evropske politike koju je, između ostalog, vodila i Angela Merkel, za vreme čija vlasti je u Ukrajini izbegnut rat 2014. godine i napravljen Minski sporazum.

Gosti emisije govorili su i o nemačkim interesima u Republici Srpskoj, a Đurašković ističe da je za Srbiju opasan diskurs koji je krenuo prvog dana rata – da će Putin preko Srba i Srbije zapaliti Balkan.

Upitan zašto naši političari svaki put moraju da ističu da podržavaju Dejton, profesor Visković je rekao da različito gledamo na neke stvar mi, a različito oni. Kao primer, naveo je to što srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik prisustvuje prikazu naoružanja u Srbiji.

"U diplomatiji ne možete očekivati da jedna strana jasno, bez ikakvih rezervi iznese svoje ciljeve. Potez koji nama izgeda logičan, njima je nelogičan", rekao je Visković i istakao je značaj toga što je visoki predstavnik u BiH Nemac.

I novinar Stojanović napominje da je ovo područje strateški interes Nemačke, te da je to ponovila i Anabela Berbok kada je bila u Beogradu.

"Izdvojili su dva čoveka za izaslanike za Balkan… Ta bitka za ovaj prostor postoji – nikada nije bilo toliko izaslanika, Amerikanci imaju svoje, Velika Britanija, Nemci imaju dva", napomenuo je Stojanović.

"Interes za ovo područje postoji zato što ide ta fama da je to ruska interesna sfera a da su epicentar RS i Srbija. Zbog toga je anatemisanje svih koji su na toj liniji veoma jako, jer sve što je rusko je inkvizicijski na nišanu", rekao je Stojanović.

Mala šargarepa 

Govoreći o signalima i Šolca, ali i Makrona, da Zapadni Balkan ima evropsku perspektivu, ali da u ovim uslovima EU nije spremna za proširenje – gosti napominju da je reč o maloj šargarepi na dugačkom štapu.

"Prvi iskorak, pokušaj da se bar garantuje jasna perspektiva. Ali uvek se može naći izgovor da Evropa nije spremna i da mi nismo spremni, i jedna i druga teza su osnovane", rekao je Visković dodavši da je to kompenazacija za teške stvari što Srbija treba da preduzme.

Miša Đuraković proces evrointegracije vidi kao okvir za stalna uslovljavanja.

Interesi VS Evropski stav 

Što se tiče usklađivanja sa evropskom politikom, Visković je naveo da postoje različiti interesi Srbije i zemalja EU u pogledu sankcija, pre svega zbog prevelike energetske zavisnosti od Rusije.

"Nije lako pustiti to da se obije o glavu na jedan bolan način", rekao je Visković i dodao da se uvođenje sankcija od Srbije očekuje jer je, ističe, reč o suštinskom pitanju.

Naveo je da ni drugima, poput Mađarske i Slovačke sankcije ne padaju lako, te da će ogroman trošak biti i za Nemačku.

Novinar Stojanović smatra da bi za našu poziciju Šolc trebalo da ima razumevanja, jer je i sam bio pod velikim pritiskom što se tiče slanja teškog naoružanja Kijevu.

"Ključna stvar je pritisak na Srbe i Srbiju i da se na taj način svrstaju u antirusko ludilo", rekao je Miša Đuraković ističući da je nemoralno da mi koji smo prošli devedesete uvodimo sankcije.

Sa tim se nije saglasio profesor Visković, koji je podsetio na situaciju kada su nama uvedene sankcije.

"Mi smo bili izloženi sanckijama, nemojte to zaboraviti, uz neprotivljenje Rusije i Kine, čak je u nekom trenutku bilo i od strane Rusije primenjeno nekoliko mera prema nama. Dozvolili smo da ruska vojska iz BiH ode preko naše teritorije u Prištinu, uzme aerodrom i posle tri godine su sami otišli odatle, povukli su se i prepustili Kosovo samo NATO, odnosno Kforu i drugim silama koje su tu došle", rekao je Visković.

Profesor je istakao da se Rusija u tom trenutku ponašala u skladu sa svojim interesima, iako, precizirao je, nisu bili neprijateljski nastrojeni prema Srbiji.

Što se tiče saradnje Srbije i Nemačke, profesor je naglasio da ekonomija ostaje osnov saradnje, naglasivši da su prvih pet najvećih izveznika iz Srbije – nemačke firme.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike