Višenedeljne demonstracije u Hongkongu – ko protestuje i zašto

Demonstranti smatraju da zakon o izručenju osumnjičenih u Kinu predstavlja jačanje kineske kontrole i ograničavanje građanskih sloboda u specijalnoj administrativnoj oblasti Hongkong, ali i da ne bi imali pravično suđenje.

Iako je predsednica vlade Hongkonga Keri Lam objavila obustavu rada na pomenutom zakonu na neodređeno, protesti su nastavljeni, a zahteva se potpuno povlačenje predloga zakona.

Istorijat, od britanske kolonije do kineskog regiona 

Hongkong je bio britanska kolonija više od 150 godina. Ostrvo Hongkong je pripalo Velikoj Britaniji posle Prvog opijumskog rata 1842. godine. Kasnije je Kina Britancima ustupila i ostatak Hongkonga — Nove teritorije — na 99 godina.

Hongkong je postao prometna luka za trgovanje, a ekonomija je započela pedesetih godina prošlog veka, pošto je postala proizvodni centar.

Teritorija je takođe bila popularna među migrantima i disidentima koji beže od nestabilnosti, siromaštva ili progona u kontinentalnoj Kini.

Početkom osamdesetih godina 20. veka, kada se približavao kraj roka za ustupanje Hongkonga Britaniji, počeli su razgovori o budućnosti Hongkonga.

Komunistička vlada u Kini je tvrdila da ceo Hongkong treba da se vrati pod kinesku vlast.

Britanija i Kina postigle su sporazum 1984. godine o tome da će se Hongkong vratiti pod okvire Kine 1997. godine po principu "jedna zemlja, dva sistema".

To je značilo da će Hongkong, iako postaje deo jedne zemlje, narednih 50 godina uživati "visok stepen autonomije, osim u spoljnim i odbrambenim poslovima".

Kao rezultat tog sporazuma, Hongkong ima svoj pravni sistem i granice, a prava su zaštićena, uključujući slobodu okupljanja i slobodu govora.

Profil demonstranata: Mladi, obrazovani, mrze policiju

Istraživači sa četiri honkonška univerziteta sproveli su istraživanje tako što su intervjuisali demonstrante tokom 12 protesta, uključujući masovne skupove, ali i "mobilne" i "statičke" proteste, preneo je hrvatski portal Indeks.

Ustanovljeno je da muškarci čine 54 odsto učesnika, a žene 46 odsto. Od 6.688 ispitanika, čak 77 odsto ima visoko obrazovanje, a 21 odsto srednje.

Najzastupljeniji među demonstrantima bili su mladi — od 20 do 29 godina (49 odsto). Slede tridesetogodišnjaci (između 30 i 39 godina, 19 odsto), te mlađi od 20 godina (11 odsto). Starijih od 40 godina je 16 procenata.

Polovina demonstranata smatra sebe pripadnicima srednje klase, dok je 41 odsto reklo da su na društvenoj lestvici "odozdo prema gore".

Na pitanje šta ih je motivisalo da učestvuju u demokratskom pokretu, 87 ispitanika odgovorilo je da žele povlačenje predloga zakona o izručivanju, 95 je nezadovoljno načinom na koji je policija delovala tokom protesta, a 92 odsto učesnika protesta pozvalo je na osnivanje nezavisnog komiteta za istragu policijskog nasilja.

Iako je većina stanovništva u Hongkongu etnički kinesko, oni se ne identifikuju kao Kinezi.

Ankete sa univerziteta u Hongkongu pokazuju da se većina ljudi identifikuje kao "Hongkongeri" — samo 11 procenata sebe bi nazvalo "Kinezima", dok 71 odsto ljudi kaže da se ne oseća ponosno što su kineski državljani.

Razlika je posebno izražena kod mladih.

"Što su ispitanici mlađi, to je manja verovatnoća da se osećaju ponosnim što postaju nacionalni državljani Kine, a i negativniji su prema politikama centralne vlade o Hongkongu", navodi se u istraživanju univerziteta.

Reakcije zapadnih zemalja, poziv za mirno rešenje

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je potrebno naći mirno rešenje za situaciju u Hongkongu.

"Mora se učiniti sve da bi se sprečilo nasilje i rešenje pronašlo dijalogom", rekla je Merkelova novinarima, prenosi AP.

Prema njenim rečima, dijalog bi trebalo da se vodi na osnovu osnovnog zakona o Hongkongu iz 1997. godine, koji stanovnicima garantuje veće slobode.

"Prava, uključujući slobodu mišljenja i vladavinu prava, imaju dugu tradiciju u Hongkongu", rekla je nemačka kancelarka.

Francuski ministar inostranih poslova Žan-Iv le Drijan pozvao je vlasti Hongkonga da nastave razgovore s demonstrantima, kako bi se našlo mirno rešenje za sadašnju krizu.

"Pozivam sve strane, pre svega vlasti Hongkonga, da nastave dijalog kako bi se našlo mirno rešenje za krizu i sprečila eskalacija nasilja", naveo je Le Drijan u saopštenju.

Američki Stejt department je izdao upozorenje u vezi putovanja u Hongkong, pozivajući na "povećan oprez zbog građanskih nemira".

Avionski saobraćaj je nastavljen na honkonškom aerodromu koji je bio zatvoren dva dana nakon što su ga demonstranti zauzeli.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike