Ušteda struje ne znači odvajanje od usta, „Dilojt“ ima svoj plan – počeli su od zamene sijalica

Tokom leta naša zemlja uvozila je između 4 i 12 posto struje, a proteklih nekoliko dana samo jedan posto. Stanje je popravila bolja hidrologija i vetar.

Za nepunih godinu dana na uvoz je potrošeno milijardu i sto miliona evra. Iz Vlade poručuju – obezbeđeno je dovoljno svih energnata, restrikcije nisu planiran, ali su mere štednje prioritet za zemlju.

Analize pokazuju da je ušteda 15 odsto struje dovoljna da izbegnemo uvoz struje. 

Lider za energetiku u "Dilojtu" Željko Marković rekao je, gostujući u Dnenviku RTS-a, da je to ambiciozna cilj ali može da se uštedi.

"Moramo da se mobilišemo svi, i privreda i stanovništvo i da na putu ka uštedama budemo koncizni i stalno angažovani tokom cele zimske sezone", istakao je Marković dodajući da bi to rezultovalo uštedama.

Dva aspekta motivacije 

Govoreći o tome kako motivisati domaćinstva da štede, Marković kaže da postoje dva aspekta motivacije, jedna je uštreda u smislu finansijske uštede, cena za privredu je 95 evra po megvat-satu i kada se na to doda mrežarina to prelazi preko 120 evra i svaki kilovat-sat koji uštedimo odraziće se na našu finansijsku poziciju.

Kod domaćinstava iako je cena nešto niža, pripremljeni su popusti za građanima koji štede.

Za sve nas je važno da što više uštedimo manje se oslanjamo na uvoz, a time smo energetski sigurniji u narednoj sezoni, navodi Marković.

Plan štednje u Dilojtu

"Mi smo kao Dilojit iz finansijskih razloga rešili da štedimo jer nam je dva puta veći račun za struju zadnjim poskupljenjem", rekao je Marković.

"Planski smo menjali sijalice sa led sijalicama. Druga mera gde su najveće uštede – radimo kontrolu termičkih potrošača, pošto smo već priključeni na sistem daljinskog grejanja u zimskoj sezoni onemogućićemo korišćenje klima-uređaja i pojedinačnih grejnih tela koja se nalaze u kancelariji", ukazao je Marković.

Treća mera je politika otvorenih vrata radi ravnomernijeg zagrevanja prostora, fleks model rada, ne radimo svih pet dana u kancelariji, pa se na osnovu te preraspodele radnog vremena možemo organizovati da efikansije koristimo prostor, naveo je dalje.

Takođe je rekao da na svakom spratu imaju više zaposlenih uključenih da kontrolišu, a tehničkio obezbeđenje posle završetka rada gasi sve sijlaice i sve što je ostalo uključeno.

Koliko se mere štednje ukalapaju sa evropskim

Marković kaže da ne postoje različiti recepti za štednju, važno je da se ostavre mere energetske efikasnosti i uštede ne znače odricanje i odvajanje od usta nego način kako da pametno za postizanje istog cilja utrošimo manje električne energije.

Podseća da su na zapadu morali da uvedu i kaznene penale, ali da kod nas nema kažnjavanja. Na zapadu u ovom komercijalnom segmentu, u privredi se može kontrolisati temperatura i može, ako nije u zadatom okviru, da se naplati kazna, u Španiji su visoke kazne.

Energetska efikasnost

Govoreći o energetskoj efikanosti, Marković je rekao da je to novi izvor koji nam može puno pomoći da nadoknadimo nedostajuće kapacitete.

"Mere su limitirane, ali u našoj zemlji gde se nije puno radilo na energatskoj efikanosti prethodnih decenija postoji prostor", ističe lider za energetiku u "Dilojtu".

Ono gde možemo pomoći zemlji je proizovdnja na deistibutinoj strani, gde se nalazi potrošnja, to su solarni paneli naročito kod privrednih društava kao i kod domaćinstava, kaže on.

Manje uvozimo ovih dana. "Hidroilopška situacija će se popravljati i možemo očekivati stabilniju proizovdnju", zaključio je Marković.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike