„Uspomene na Crvenu zastavu“ – komad o čuvenoj fabrici u kragujevačkom teatru

Uspomene na Crvenu zastavu, paradigima jednog vremena, kroz koje se prepliću socijalistička ideologija Edvarda Kardelja, prvomajske čestitke Milke Planinc, radničko samoupravljanje, "jugo-Amerika". Uspon i sunovrat radničke klase i "crvenog Kragujevca" sa raspadom Jugoslavije i nekadašnjeg giganta.

"Ova predstava je puna nostalgje neke, i na neki način predstava koja ne prašta ni tu prošlost ni tu sadašnjost .Tako da je meni to bilo interesantno, igrati se sa tim vremenskim okvirima, sudarati ih kroz svest našeg glavnog junaka", kaže reditelj Aleksandar Lukač.

"Ja igram doktora Nikolića, to je jedan savremeni Mengele, koji sprovodi eksperiment za svoju ličnu korist, a možda i za korist medicine, nad dementnim pacijentom Jovanom Petrovićem", navodi Čedomir Štajn glumac Knjaževsko srpskog teatra u Kragujevcu.

Nekadašnji direktor u velikoj fabrici automobila, mentalno zarobljen u 1985. godini. Kroz virtuelni prozor gleda 35.000 radnika, koji su svakodnevno prolazili kroz kapije Crvene zastave. Projekat „jugo-Amerika" je ceo njegov život, koji se posle toga raspada.

"Stao je život za cele tri generacije. I sad jedino nove generacije ne znaju šta je bilo tada i ova predstava malo pomaže da imaju i da da steknu utisak šta je to bilo tad", objašnjava Miodrag Pejković, glumac Knjaževsko srpskog teatra u Kragujevcu.

"Kad je samoupravljanje bilo ukinuto, kad je Jugoslavija se raspala,to je bilo, kao da je čitava jedna civilizacija nestala. Jer samoupravljanje je isto bilo, neki vid, ja bih to nazvao, sekularna religija", navodi Milovan Mračević, autor teksta.

U toj religiji ostao je glavni glumac. Ona je jedini okvir u kojem postoji i živi. Ostalo je ćutanje. Nepristajanje, zaborav, paučina demencije. "Slatke laži", zablude, snovi o jednakosti, realnost ili lažno blagostanje – svako će pronaći deo za sebe.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike