Umesto kočnice, gas – zašto odlazak sa mesta nesreće nije krivično delo

Umesto kočnice, gas – na takav potez godišnje se odluči na desetine, pa i stotine vozača. Saobraćajne nezgode u kojima oni koj su ih izazvali pobegnu sa lica mesta dešavaju se gotovo svakodnevno. Odluka vozača da produži dalje kasnije može da ga košta, ali koliko skupo?

"Sama činjenica da je neko pobegao sa lica mesta mogla bi da govori o odnosu tog lica prema samom delu, prema posledicama dela i odnosu prema sopstvenoj odgovornosti za posledice koje je proizveo. Međutim, u samom pogledu o odlučivanju o pritvoru nije primarno", rekao je predsednik Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Ivana Josifović.

A nije ni krivično delo. Odgovornost, prema Krivičnom zakoniku, vozač može da snosi isključivo ukoliko se utvrdi da je osobu povređenu u saobraćajnoj nesreći ostavio bez pomoći.

Pri utvrđivanju, u obzir se uzimaju različite okolnosti, između ostalih, i da li je mesto gde se dogodila nesreća ruralno ili urbano i da li je u blizini bilo ljudi koji su mogli da pruže pomoć.

"Recimo da navedem jedan drastičan primer, recimo ako počinilac dela vidi iza sebe vozilo Hitne pomoći koje se zaustavlja, da li vi smatrate da je onda napravio takvu grešku. Tako da u Srbiji postoji ta razlika koja u recimo Bosni ne, u Bosni kada napustite lice mesta, gde je bilo povređenenih, kojima ste mogli pružiti pomoć, kazna je tri godine zatvora, bez obzira na to da li je kriv, nije kriv i itd", rekao je prof. Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta.

Da bi kaznena politika prema onima koji ne zaustave vozilo trebalo da se pooštri, Komitet za bezbednost saobraćaja napominjao je više puta. Ponavljaju predlog da se izmeni Krivični zakonika.

"Odredba koja kaže ko ostavi bez pomoći lice povređeno u saobraćajnoj nesreći treba da glasi ko ne ukaže pomoć licu u saobraćajnoj nesreći. Na taj način biće savršeno jasno da se kažnjava ona osnovna dužnost vinovnika saobraćajne nezgode, a to je da ukaže pomoć povređenom u saobraćajnoj nesreći, u suprotnom možemo na različite načine da tumačimo i da onaj koji je zapravo počinio nedelo može da se izvuče od odgovornosti", rekao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Odgovornost se, poručuje struka, utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Ivan Josifović rekao je da moramo imati u vidu da Krivični zakonik ipak ima kao predmet jedan viši stepen ugrožavanja.

"Neke druge oblasti prava KZ regulišu to pitanje samog, faktički objekektivnog napuštanja lica mesta. Pa recimo možemo da govorimo o pravi iz osiguranja, u smislu da onaj vozač koji napusti lice mesta, a da se ne ostavi svoje podatke gubi pravo iz osiguranja, pa bi u tom slučaju osiguravajuće društvo imalo pravo regresa prema tom vozaču, dakle sam bi snosio sve troškove i naknade štete", rekao je Josifović.

A vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći onoga ko je tim prevoznim sredstvom povređen, prema Krivičnom zakoniku, biće kažnjen novčano ili zatvorom do tri godine. Ako je usled nepružanja pomoći neko teško povređen, onome ko je uzrokovao udes preti od šest meseci do pet godina zatvora. Oštrija kazna sledi ako je nastupila smrt povređenog – od jedne do osam godina zatvora.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар