Udruženje sudija i tužilaca kritikuje ustavna rešenja za reformu javnog tuzilastva

Radna grupa koja je izradila Nacrt predlaže da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva i javni tužioci, za razliku od postojećeg ustavnog rešenja po kojem je funkciju javnog tužilaštva vrši isključivo javni tužilac, dok je zamenik javnog tužioca zamenjivao javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i bio dužan da postupa po njegovim uputstvima.

Prema viđenju UST sama izmena koncepcije uređenja tužilaštva nije sporna, ali nije ni nužna, pogovoto iz razloga što izaziva bezbednosne rizike u trenutku kada se Srbija suočava sa ozbiljnom borbom protiv organizovanog kriminala.

Ukoliko bi bilo usvojeno rešenje iz predloženog amandmana da se ukide funkcija zamenika javnog tužioca i da svi oni budu javni tužioci, postigao bi se standard unutrašnje nezavisnosti, a niži tužioci u izvesnoj meri bi uživali garancije nemešanja hijerarhijski pretpostavljenog tužioca.

Međutim, UST upozorava da javnoj raspravi izmiče ozbiljna i temeljna analiza rizika transformacije javnotužilačke organizacije, koja bi uzela u obzir geostrateški položaj Srbije, bezbednosne izazove zbog borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa.

"Izostanak ozbiljne analize izmene koncepta javnog tužilaštva i prekid sa istorijskom tradicijom, proširenje nadležnosti, uvođenje zaštite javnog interesa i eventualnim umanjenjem kapaciteta da vrši svoju primarnu ulogu zbog disperzije nadležnosti, nesporno može dovesti u pitanja efikasnost sprovođenja Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije usvojene 2019. godine, kao i važeću Nacionalnu strategiju za sprečavanje i borbu protiv terorizma", navodi pored ostalog ovo strukovno udruženje.

UST smatra da je nužno da se povede mnogo ozbiljnija javna rasprava o organizaciji i ulozi tužilaštva pre finalnog usvajanja amandmana, jer bi, kako navodi, slamanje monolitnosti javnotužilačke organizacije moglo da bude zapravo jedna od boljih vesti za kriminalne organizacije i pojedince iz sveta kriminala.

Predloženim ustavnim rešenjima za reformu tužilaštva, nestale bi garancije da će ubuduće svaki javni tužilac pođednako efikasno, stručno i ciljano voditi postupak protiv pojedinca, grupe ili organizovane kriminalne grupe, te da će javno tužilaštvo do kraja i do poslednjeg čoveka braniti činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju dela koji proizilaze iz prikupljenih dokaza.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар