U Srbiji proizvedeno 10 miliona tona otpada za godinu dana, dominira leteći pepeo

Predstavljajući Izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji za 2019. godinu pred skupštinski Odborom za zaštitu životne sredine, Radović je rekao da su termoeneregetski objekti najveći proizvođači otpada i da leteći pepeo od uglja čini 78 odsto ukupne količine proizvedenog otpada.

"Od ukupne proizvedene količine otpada prijavljen je način postupanja za 23 odsto, dok je 77 odsto ostalo na lokacijama gde je otpad proizveden, što predstavlja upravo leteći pepeo iz uglja", kaže Radović.

Naveo je da je na teritoriji Srbije do sada izgrađeno 11 sanitarnih deponija, 15 transfer stanica i 36 reciklažnih centara.

Kaže i da ja javno-komunalna preduzeća organizovano odlažu otpad na 136 nesanitarnih deponija, od čega je prijavljeno da se njih 30 trajno zatvara, dok ostalih 106 i dalje korisiti 29 nesatiranih deponija koje se nalaze u poplavnom području.

"To znači da u slučaju povećanja vodotokova može doći do njihovog zagađivanja plivajućim otpadom", upozorio je Radović.

Reciklirano 219.000 tona ambalaže 

U strukturi komunalnog otpada, kaže Radović, najveću zastupljenost predstavlja biorazgradivi otpad.

Naveo je i da je na teritoriji Srbije locirano 2.500 divljih deponija, a da je u 2019. organizovano čišćenje divljih deponija na 1.396 lokacija.

Radović je rekao i da je od ukupno 370.000 tona ambalaže stavljene na tržište Srbije u 2019. godini, reciklirano 219.000 tona, odnosno 59,2 odsto.

"To je sada najveći procenat reciklaže ambalaže od kada se primenjuje taj proces Srbiji", kaže Radović.

Povećane su, navodi, količine električnog i elektronskog otpada, odnosno otpadnih baterija i otpadnih vozila, kao i količina uveznih otpadnih guma i otpadnih baterija i akumulatora što, kaže, pokazuje stepen razvijenosti reciklažne indistrije za ove vrste otpada.

Izvezeno 420.000 tona otpada 

"Srbija daje najveće subvencije za reciklažu posebnih tokova otpada u regionu i to jeste jedan od faktora zbog čega procenat reciklaže u ovoj oblasti u Srbiji iz godine u godinu napreduje", rekao je Radović.

Naveo je i da se količina proizvedenog otpada iz oblasti zdravstvene zaštite i njegovo tretiranje i dalje blago povećava u odnosu na prethodne godine.

"Približno 90 odsto otpada stvorenog u zdravstvenim ustanovama čini otpad čije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja infekcije", kaže Radović.
Ističe da su 63 zdravstene ustanove koje imaju postrojenje za tretman ove vrste otpada izvestile da su preradile ukupno 2.900 tona otpada koji nastaje u zdravstevnim ustanovama i naglasio da je taj segment važan posebno tokom pandemije.

Radović je izjavio da je u toku 2019. izvezeno 420.000 tona otpada, što predstavlja manju količinu u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno 227.000 tona, što je manje nego 2018.

Odbor za zaštitu životne sredine je nakon rasprave prihvatio Izveštaj o stanju životne sredine za 2019. godinu, a na sednici je najavljeno da će 22. marta, na Dan voda, biti organizovano javno slušanje posvećeno prečišćavanju voda.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар