U EP počela debata o Rezoluciji o proširenju

U delu Rezolucije o Srbiji, preko amandmana predloženih od političke grupe evropskih socijalista, traži se da se zemlja usaglasi za spoljnom politikom Unije, da uvede sankcije Rusiji i da se preispita finansijska pomoć Srbiji kako bi se obezbedilo da su svi rashodi EU u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima.

U amandmanu se navodi da, ukoliko sankcije Rusiji ne budu uvedene, Srbija ne treba da napreduje na evropskom putu.

Tokom debate komesar za proširenje Oliver Varhelji je rekao da je zajednička spoljna politika zaista postala veoma važna u toku rata u Ukrajini, ali da brzina pregovora sa zemljama Zapadnog Balkana ostaje bazirana na napretku u temeljnim poglavljima pregovora za članstvo.

"EU je odgovorila odlučno na rusku invaziju Ukrajine. Nama treba podrška naših najbližih saveznika, naših suseda. Zajednička spoljna i bezbednosna politika je postala veoma važna u toku ovog rata. Međutim, prema našoj metodologiji proširenja i pregovaračkim okvirima, brzina pregovora za članstvo i finansijska podrška regionu ostaje bazirana na napretku u temeljnim poglavljima i zavisi od napretka naših partnera", naglasio je Varheji.

"Treba dati prioritet usklađivanju zemalja kandidata sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i napredovati u pregovorima o pristupanju sa Srbijom samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i postigne značajan napredak u reformama povezanim sa EU", piše u Rezoluciji.

Ovim tekstom EP predlaže Savetu EU da pozove Srbiju da se uskladi s restriktivnim merama i politikom EU prema Rusiji generalno.

U tekstu se navodi i da treba pozvati Srbiju da pokaže napredak u demokratiji, vladavini prava i "prihvati vrednosti i prioritete Unije".

Dodaje se da EU treba da "preispita sva sredstva EU za Srbiju u tom svetlu, posebno sve projekte koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicijskog plana za Zapadni Balkan, kako bi se osiguralo da su svi rashodi EU u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima EU".

U Rezoluciji se zaključuje "da je proširenje najefikasnije spoljna politika Unije i da je taj proces investicija u prosperitet kontinenta".

Evropski poslanik Tonino Picula, autor rezolucije, smatra "da svaka zemlja kandidat treba da bude ocenjena prema njenim ličnim zaslugama".

"EU treba sa svoje strane da prekine zastoj i oživi proces proširenja i da to bude njen politički cilj", kazao je Picula, obrazlažući svoju Rezoluciju u kojoj predlaže Uniji da izradi novu strategiju proširenja, da definiše jasno svoje ciljeve u proširenju i "da primeni institucionalne evropske reforme kao ukidanje jednoglasnosti pri prijemu novih zemalja članica".

"Posebno zato što je EU dala status kandidata Ukrajini i Moldaviji, i time otvorila proces proširenja ka Istočnom partnerstvu. Vladavina prava treba da bude centar procesa", dodao je Picula.

Ta nova strategija, kako je naveo, treba da da "jasne rokove za završetak pregovora za članstvo na kraju ove decenije".

"Uvesti glasanje sa kvalifikovanom većinom za početak pregovora kao i za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Konačna odluka treba da bude doneta jednoglasno, ali ovakav način bi dao kredibilitet procesu i pokazao da neki problemi mogu biti rešeni preko pregovora za članstvo. Mi ne smemo da gubimo vreme", naglasio je Picula.

Picula, između ostalog, predlaže "fazni prijem zemalja kandidata u evropske politike, inicijative i jedinstveno tržište, uključujući pristup do evropskih fondova", što bi, kako dodaje, omogućilo građanima "da osete koristi članstva u toku procesa pregovora".

Nacrt Rezolucije je podržan na sednici Komiteta za spoljnu politiku EP 13. oktobra sa 49 glasa "za" od 62 prisutnih poslanika.

Rezolucije EP nisu pravno obavezujuće za zemlje članice, niti ostale evropske institucije.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike