Tursko-grčki odnosi – provokacije, osude i naoružavanje

Tenzije između Ankare i Atine ne jenjavaju uprkos pozivima čelnika NATO da dve strane "spuste loptu" posle serije međusobnih optužbi u vezi sa pokretanjem trke u naoružanju i teritorijalnih pretenzija.

Nove optužbe usledile su posle sednice turskog Saveta za nacionalnu bezbednost, kojom je predsedavao Redžep Tajip Erdogan, nakon koje je Ankara upozorila Atinu da su nove "provokativne akcije" u međunarodnim vodama i u vazduhu neprihvatljive.

Dan ranije, turski mediji optužili su Grčku da na nekoliko ostrva u Egejskom moru uspostavlja posebne baze za borbu protiv bespilotnih letelica, u kojima će biti raspoređeni izraelski protivvazdušni sistemi.

"Očajnički potez suočavanja sa superiornom turskom odbrambenom industrijom… Atina pokušava da rešenje pronađe uz pomoć SAD i Izraela", navodi dnevnik Akšam.

Osim izraelskih projektila, o čijoj se nabavci još uvek pregovara, turske medije razgnevilo je i približavanje Grčke projektu F-35, iz kojeg je Turska 2019. godine suspendovana posle kupovine ruskog protivvazdušnog sistema S-400.

Nabavka izraelskih raketa, suštinski, predstavlja odgovor Atine na testiranje prvog nosača dronova na svetu, turskog L-400 "Anadolu", koje je pre mesec dana počelo u okolini Bosfora.

"Anadolu" je prvobitno bio zamišljen kao laki nosač aviona, sposoban da na palubi nosi nekoliko višenamenskih aviona F-35, ali je ta ideja pala u vodu kada je Ankara izopštena iz tog projekta.

Idu li F-35 u Grčku i Češku

U naredne tri godine, prema dogovoru Pentagona i "Lokid-martina" biće proizvedeno 375 letelica F-35, mahom za američko ratno vazduhoplovstvo, ali i za Finsku, Nemačku i Švajcarsku, dok bi zvestan broj mogao završiti i u Grčkoj i Češkoj Republici.

Gotovo istovremeno, Turski zahtev za kupovinu 40 novih i modernizaciju još 80 aviona F-16 "zaglavio" se u hodnicima Kongresa, ponajviše zahvaljujući prilično uspešnim akcijama grčkog lobija, kojim je prodaja ovih letelica uslovljena obavezom da ih ne upotrebljava za letove kroz grčki vazdušni prostor, "olabavljivanjem" odnosa sa Moskvom i odustajanjem od upotrebe ruskih protivvazdušnih sistema S-400.

Ideja o hlađenju odnosa Ankare i Moskve uzdrmana je pre dva dana, kada su se u Teheranu sastali predsednici Erdogan i Vladimir Putin.

Objašnjavajući ovaj sastanak, Savet za nacionalnu bezbednost je naveo da se Turska zalaže za momentalni prekid vatre. 

Ovaj amandman, koji predstavlja kompromis između zahteva grčkog lobija da se prodaja aviona F-16 potpuno zabrani i načelnog pristanka SAD da isporuči letelice pošto je Turska skinula blokadu sa prijema novih članica u NATO, podržala su 244 predstavnika, dok će kompletan dokument konačni test imati uskoro pred Senatom.

Ankara je posle silnih pregovora, pre mesec dana, pristala da podrži prijem Finske i Švedske u NATO, posle čega je predsednik Redžep Tajip Erdogan proglasio "diplomatsku pobedu". Američki analitičari smatrali su da će, posle ovakvog poteza Turske, Vašington teško moći da ne odobri prodaju lovaca Turskoj.

Posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, Ankara je saopštila da i dalje očekuje da očekuje da članice NATO podrže Tursku u borbi protiv organizacije FETO i kurdskih grupa koje su na turskoj listi terorističkih organizacija.

Razmena teških reči između Atine i Ankare dostigla je vrhunac tokom tek okončanog samita Evropske unije, kada je Ankara žestoko kritikovala Brisel zbog "ćutanja zbog nelegalnih aktivnosti Grčke". Ankara je Evropsku uniju optužila za "jednostrano ponašanje i nedostatak vizije" prema Turskoj.

Turske kritike se odnose na seriju nedavnih problema u odnosima dve države, koji su proistekli iz turskih tvrdnji da su grčke oružane snage dovukle naoružanje i dodatno ojačale položaje na ostrvima koja se nalaze nadomak turske obale.

Istovremeno, grčke vlasti objavile su seriju mapa, od kojih neke potiču iz 1923. godine, koje, kako tvrdi Atina, predstavljaju dokaz "turskog revizionizma i kršenja međunarodnog prava".

Iako zapadne diplomate podizanje tenzija pripisuju početku kampanje Redžepa Tajipa Erdogana pred predsedničke izbore, koji se održavaju sledeće godine, Turska i Grčka se već godinama spore oko pomorskih granica i prava za istraživanje i eksploataciju energenata u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike