Trka zemalja EU za zalihama energenata, kako da grejanje ne postane luksuz

Naša zemlja, na gas iz drugih izvora može računati tokom iduće godine kada završi gasno povezivanje do Bugaske i dalje grčkog LNG terminala. A potrajaće i EPS-ovi poslovi na stabilizovanju proizvodnje uglja i struje.

"Mi uvozimo električnu energiju i uvozićemo je sigurno narednih godinu, godinu i po dana. Juče smo uvezli 12 posto od naše potrošnje. Uvozimo svakako leti jednim delo što radimo remonte, to jeste jedan deo priče. Ali uvozimo, dugim delom, što se šest godina nije ulagalo u kopove", rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

Briselski embargo na uvoz ruske nafte direktno ugrožava snabdevanje i naše zemlje. Predsednik Vučić poručuje da je obezbeđivanje energenata i ublažavanje posledica energetske krize – prioritet za zemlju.

"Na ruskoj nafti, nama je direktno iz džepa na sankcijama uzeto 600 miliona dolara. Najkasnije od prvog jula utiskivanje 500 miliona kubnih metara gasa u Mađarsku, obezbedili smo finansiranje, da ne utiče na likvidnost ovde u Srbiji da ne utiče na građane da ljudi mogu da budu mirni. Nismo formalno, ali smo de fakto uveli vanredno stanje. I radimo svaki dan, svaki dan se time bavimo", rekao je predsednik Aleksandar Vučić. 

Sa vanrednim stanjem, posebno u snabdevanju strujom, još zimus suočile su se i neke zemlje našeg regiona. Sada ga uvode i Sjedinjene Američke Države – cilj je i da ubrzaju uvoz solarnih panela Azije.

"Upravo to je posledica ubrzane dekarbonizacije i tranzicije koja je upravo opet posledica da se što manje zavisi od ruskih fosilnih goriva. Pošto ceo svet želi da ubrza tu tranziciju onda je potražnja jako velika za komponentama za solarnim panelima, vetrogeneratorima, stubovima, a opet njihova je proizvodnja ograničena pa se stoga svi bore da što pre dođu do te robe", kaže Željko Marković, lider za energetiku u "Dilojtu". 

Ko trpi zbog nedostatka enegenata 

Evropska privreda zbog nedostaka energije – već trpi. Manji dotok ruskog gasa zatvorio je neke fabrike crne metalurgije. Iz Poljske, kojoj je Gasprom među prvima potpuno obustavio isporuke, upozoravaju da je ugrožen i rad šećerana.

"Ima mnogo fabrika koje 100 posto zavise od isporuke gasa. To znači da nema proizvodnje šećera i nema prerade. Velika katastrofa za uzgajivače repe i za industriju šećera", smatra Stefan Streng iz "Južno-nemačkog udruženja proizvođača šećerne repe".

Da je energetska situacija alrmantna, upozorava i nemački kancelar. Neophodno je, kaže, održati cene energije na nivo koji građani i privreda mogu da plate.

"Rat brutalno pokazuje da energetska politika nije samo pitanje cene, već je i bezbednosna politika. Moramo sprečiti da grejanje stana i uključivanje veš-mašine postane luksuz. Pristupačna energija ostaje pokretačka snaga modernog društva", istakao je Olaf Šolc, nemački kancelar.

Globalno energetsko tržište je uzdrmano: cena barela sirove nafte, već peti dan premašuje 120 dolara. Struja je iznad 200, a ugalj čak 415 evra, gas, iako je leto, oko 1000 dolara. Evropske zemlje su najveći kupci – cilj je, pre zime napuniti skladišta.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike