Težak život u opustelom selu

Mladi su postali roditelji a onda, malo-pomalo, i domaćini poljoprivrednici, spremni da se, uprkos teškoćama, bore za budućnost svoje dece.

"Počeli smo od nule", kaže Borivoje Alempijević, oženio sam se i tako stvorio porodicu i rešio da se bavim poljoprivredom, zasadio malinu."

Najteže je ovde što je najbliža prodavnica udaljena 40 kilometara, kaže njegova žena Nataša:

"Za sve namirnice koje bi trebalo da kupimo za decu, za kuću, za stoku, moramo da idemo tako daleko."

Donedavno, uz dečji dodatak, kao jedini siguran izvor prihoda, uspevali su da se nose s pristiglim potrebama, najveću nadu polažući u maline, ali su, zbog nedostatka radnika, ubrali upola manje od očekivanog roda – nedovoljno da vrate dugove.

"Stali smo, ima problema", ističe Borivoje. "Kuću koju smo gradili, tu smo se zadužili oko 3.000 evra, zbog vode, nismo imali vodu ni pred kućom ni u kući, pa smo odlučili da dovedemo vodu i uvedemo, tako da smo se borili, da smo stigli dokle jesmo."

"Ovde je njima lepo", kaže Nataša, "samo što dečak  dosta putuje u školu, 3 kilometra. Nekad ga vozi suprug, nekad ide peške, nekad ih neko vozi. Deca su moja ovde zdrava, što je meni najbitnije."

Opština obećava da će popraviti put, Centar za socijalni rad da će platiti dug za struju i u školskoj kuhinji omogućiti besplatan obrok za najstarije dete. Ali bez ozbiljnije pomoći, Alempijevići, kažu, na svom imanju, teško mogu krenuti u napredak.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike