Tamara Milenković Kerković iz Dveri i Sanja Jefić Branković iz SDPS-a o promeni Ustava

Tamara Milenković Kerković iz Srpskog pokreta Dveri pozvala je građane da na Referendumu zakazanom za nedelju 16. januara zaokruže "NE" promeni Ustava Republike Srbije.

"Ovaj referendum je praktično antireferendum zbog uslova u kojima se odvija, zbog antidemokratske procedure, ali ne samo zbog toga kako se odvija već i sadržina ovoga o čemu treba da se građani izjašnjavju je potpuno problematična, a na žalost i politički aspekti otvaranja ustava i pripreme za neke nove promene – izbacivanje ustavne preambule, dolazak Rio Tinta, sve to govori odgovor protiv na referendumu", navodi Milenković Kerkovićeva.

Sa druge strane, Sanja Jefić Branković iz Socijaldemokratska partija Srbije pozvala je građane da zaukruže "DA" na referendumu.

"Referendum je najbolji izraz demokratije i to je način neposrednog učešća građana u kreiranju društvenih tokova i upravo iz tog razloga mislim da bi građani trebalo da iskoriste tu svoju priliku i da 16. januara izađu i kažu – da promenama, jer će te promene na kraju svakako biti odraz nekih pozitivnih efekata na njihov svakodnevni život", navodi Jefić Brankovićeva.

Ustavne promene se, objašnjava Jefić Brankovićeva odnose samo i isključivo na oblast pravosuđa.

"Složićete se sa mnom da je ova oblast nekako uvek bila pod lupom javnosti i apsolutno postoji opravdan razlog za tako nešto, a razlog leži u činjenici da od pravosudnog sistema jedne zemlje, odnosno od stanja u kom se pravosudni sistem jedne zemlje nalazi zavisi i stepen demokratije samog društva. Vrlo je teško dostići odgovarajući stepen demokratije u društvu kako bi se ispoštovalo osnovno načelo vladavine prava", objašnjava Jefić Brankovićeva

Vrlo često možemo čuti, dodaje Jefić Brankovićeva, da se taj termin upotrebljava u najrazličitijim kontekstima.

"Ja bih rekla da bi najidealnije definicija samog principa vladavine prava bila ta da ona podrazumeva neko dobro funkcionisanje između tri potpuno odvojene grane vlasti – izvršne, sudske i zakonodavne. I te tri grane vlasti moraju međusobno sarađivati u smislu da se sa jedne strane dopunjuju i da koriguju jedna drugu, ali da opet sa druge strane zadrže i izvesni nivo i samostalnosti, ali i nezavisnosti u svom odlučivanju", objašnjava Jefić Brankovićeva.

Na pitanje u kom smislu, u kojoj meri ove promene obezbeđuju nezavisnost sudstva u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast odgovara: 

"Vi ste vrlo često u javnosti mogli da čujete da se pominje, da kažem, ta poštapalica da ustvari sudska vlast i uopšte odluke sudova nailaze na izvesnu vrstu pritiska od strane političara. Ovim ustavnim promenama upravo se dešava suprotno. Sudije i sudijske odluke će apsolutno biti lišene političkog uticaja, ukoliko ga je ikada i bilo i omogućiće im da na jedan svojevrsan način pokažu da su dostojni obavljanja funkcije na koje su izabrani", objašnjava Jefić Brankovićeva.

Kerković: Izbor sudija se izmešta u privatnu sveru  

Tamara Milenković Kerković je na konstataciju Jefić Brankovićeve da se tim izmenama ustvari garantuje veća samostalnost sudijama u radu, odgovorila da se apsolutno ne slaže sa svim iznetim argumentacijama.

Smatra da ustavne promene neće dovesti do depolitazicije pravosuđa, već da se izbor sudija izmešta u privatnu sferu.

"Ove promene ne mogu da dovedu do depolitizacije jer se izbor sudija i njihova funkcija stavlja u privatnu sferu. Za razliku od javne kada su Narodna skupština i narodni poslanici birali i sudije i predsednike sudova, za razliku od toga sada se izmeštaju u potpuno privatnu sferu. Privredni saveti sada delegirani od strane sudija kombinovano sastavljeni treba da biraju sudije i takođe to nikako ne znači njihovu nezavisnost. To znači da će samo uticaj na njih biti lakši, ali ne sada više samo politički uticaj koji danas postoji", ocenjuje Milenković Kerkovićeva.

Pravosuđe, dodaje, nije nezavisno danas, deo je podložan uticaju izvršne vlasti, a sada će to biti još lakše jer se to izmešta u jednu potpuno privatnu sferu gde će sudije praktično same sebe birati, a uticaj Skupštine se minimizira.

"Poslanici mogu da biraju samo četiri člana Visokog saveta sudstva, dakle ukupno osam članova od 22, dok se sa druge strane uticaj izvršne vlasti ne smanjuje jer ministar pravosuđa po funkciji treba da bude član Visokog saveta tužilaštva. Tako da to nikako ne znači depolitizaciju", zaključila je Milenković Kerkovićeva.

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике