Svejedno je da li ćete da ugradite čip, svi vaši podaci su već dostupni

Davnih devedesetih pisala sam o letećim prevoznim sredstvima kao jedinom rešenju gradskog saobraćaja u Beogradu, inspirisana filmom "Peti element". Tada je tako nešto bilo moguće samo kao ideja koja će jednom, ko zna kad biti ostvarena. Međutim, budućnost je stigla malo ranije.

Prototip letećeg automobila "ErKar" imao je nedavno svoj prvi međugradski let između slovačkih aerodroma u Nitri i Bratislavi. A 20. jula na godišnjicu spuštanja Apola 11 na Mesec, osnivač "Amazona" leti u svemir, prvim letom svoje raketne kompanije.

U paketu ovih vesti iz domena fantastike je i ta da Pentagon ne isključuje mogućnost postojanja vanzemaljaca. Kao da smo preskočili čitav vek i vremeplovom uleteli u novo doba.

Gledam danas na jednoj od naših televizija, IT stručnjaci ćaskaju o ugradnji čipa u ljudsko telo, u šaku na primer, i prednostima koje to donosi: otvarate vrata pokretom ruke, uključujete sve kućne aparate, precizno ste locirani, uvek se zna gde ste, bezbedni ste jer su u čipu svi podaci o vašem zdravlju i svemu ostalom…

A zloupotrebe, naravno da su moguće.

Zamislite da vam neko hakuje čip! Nije to ništa strašno, kažu ajtijevci, to vam je kao sa čipovima koje već odavno imamo u ličnim kartama, bankovnim karticama.

Uostalom, kažu oni, svi mi ostavljamo svoje podatke na mnogo mesta na internetu, to je danas normalno, svi ti podaci su tamo negde u nekom klaudu ili softveru provajdera.

Novo normalno je da smo svi na mrežama i u klaudu.

Nema tajni, nema intime, sve je na izvol’te. Praktično je svejedno da li ćete da ugradite čip ili nećete, svi vaši podaci su već dostupni.

Ugradnja čipova koji se koriste za plaćanje i još neke aktivnosti već je počela u nekim evropskim zemljama. Ljudi na to dobrovoljno pristaju dožiljavajući ih kao zabavu u svakodnevnom život.

Uostalom, kažu poznavaoci novih tehnologija, ljudi već odavno u svoja tela ugrađuju pejsmejkere, stentove, veštačke kukove… sve to je mnogo veće od čipa.

Dakle, sve je jasno. Kao i poruke zagovornika primene ovih novotarija onima koji to ne razumeju da se vrate prirodi i žive u skladu sa njom. Mnogo je napuštenih kuća u selima širom Srbije.

Mislilo se da budućnost koju živimo dolazi tek posle 2040. Ali, eto nas na korak od života koji smo gledali u naučnofantastičnim filmovima. Ne zna se koliko će vremena proći do kolonizacije svemira kao ni to da li će ga kolonizovati ljudi ili neka stvorenja koja će ljudska rasa stvoriti.

Ali, otišla sam predaleko.

Da vidimo šta kažu vesti iz našeg vremena: delta soj se širi, planeta se ubrzano zagreva, sve je veća zavisnost od društvenih mreža, oprezno sa virtuelnim valutama, koliko je pandemija promenila društvo, Mask se uključio u večitu polemiku čiji je Tesla…

I pored svih blagodeti novih tehnologija nijedan pronalazak nije u stanju da voli, da brine o nama, da sa nama podeli radost, strah, strepnju, neizvesnost, bol…svi ti pametni uređaji su, u stvari, vrlo sebični.

Telefoni koji broje naše korake,bmere puls, obaveštavaju nas kome je rođendan, kada treba uzeti lek, za trenutak mogu da nas izdaju, jer čim se isprazni baterija naš digitalni prijatelj odlazi.

Svi mi znamo šta nam je potrebno da budemo zadovoljni i u harmoniji sa drugima i sa sobom,  ali nam radoznalost ne da mira.

No, sve je dobro dok u toj igri ima mesta za saosećajnost, požrtvovanje, toleranciju i humanost.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар