Sve značajnije investicije, ali bez strategije razvoja – kakva je budućnost građevinarstva u Srbiji

Danas je u građevinskom sektoru 160.000 zaposlenih. Nema dovoljno domaćih radnika pa se sve više uvozi radna snaga.

"Imamo trend koji govori o ovom investicionom talasu sve više radnika dolazi da izvodi radove i da nađe posao u našoj zemlji pre svega iz regiona i iz Turske, Indije, Bangladeša i zaista Srbija u tom smislu pomalo podseća na razvijene zemlje zapadne Evrope", rekao je ministar građevinarstva Tomislav Momirović.

Trenutno, građevinska industrija ima više od 11.000 registrovanih kompanija, a učešće tog sektora u BDP-u je šest odsto.

"Konstantno raste broj dozvola, broj građevina koje se grade, na tržištu građevinskog materijala raste izvoz u odnosu na uvoz, raste zaposlenost i rastu plate", rekla je Ivana Vuletić iz Udruženja za građevinsku industriju Privredne komore Srbije.

Iako statistika pokazuje da rastu, ipak, plate u građevinarstvu i dalje su manje od republičkog proseka. Prosečna zarada u prvoj polovini ove godine je 62 hiljade dinara.

"Izgubićemo naše mlade radnike koji su se osposobljavali za građevinarstvo. Znam škole u Srbiji srednje, gde ima po 700 tih ljudi koji dolaze, polažu ispite da bi dobili zanate i otišli da rade u inostranstvo od zavarivača do tesara i armirača", naveo je Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva.

Ni građevinskih inženjera nema dovoljno.

"Mislim da je važno da mladi to prepoznaju da će imati posla i u narednim decenijama jer nam predstoje očigledno ulaganja, više milijardi evra, u sve ove objekte i projekte koje smo započeli, tako da neće biti problema za zapošljavanje. Ono što je važno da ne bi odlazili u inostranstvo da se njihov materijalni položaj popravi da uslovi rada budi bolji", naveo je prof. dr Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Da bi se maksimalno iskoristili potencijali domaće građevinske industrije, razvoj građevinarstva Srbije do 2040. trebalo bi usmeriti Strategijom razvoja, zasnovanoj na principima održivog razvoja i cirkularne ekonomije.

"Mi moramo da uradimo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Zbog energetske krize, moraćemo da ulažemo intenzivno u energetske objekte. Pre svega reverzibilne hidroelektrane pumpna akumulaciona postrojenja, zatim solarni parkovi, vetroelektrane. Da bismo sve to realizovali, da ne bismo pogrešili, treba nam ta strategija srpskog građevinarstva", dodao je Kuzmanović.

Nekada je naša građevinska operativa dosta gradila po svetu. Današnji podaci pokazuju da je svega 1,9 odsto radova izvedeno na gradilištima u inostranstvu, ali su zato strane kompanije nosioci najvećih poslova na našim gradilištima, dok su naše firme uglavnom podizvođači.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike