Šta sve inspekcija otkriva u ilegalnim domovima za stare – da li je licenca garant za dobru uslugu

Mediji su ponovo preneli informacije o nelicenciranom domu za stare u Beogradu, ovog puta u Krnjači, u kojem korisnike navodno muče glađu, maltretiraju, zapostavljaju. 

Saznanja o nepravilnosti u radu ilegalnog Doma za stare u Krnjači, prema rečima Biljane Zekavice inspekcija socijalne zaštite dobila je iz medija.

Za inspekciju je, ističe, nesporno da je to ilegalan objekat i da nisu tačne informacije da nelicencirani domovi ne podležu kontroli.

Dodaje, da je tokom dana inspekcija bila sprečena, kapija objekta je bila zatvorena, u pokušaju da izvrši vanredni inspekcijski nadzor u cilju utvrđivanja uslova.

Objasnila je da po propisima dok se ne dobije rešenje suda o mogućnosti pregleda stambenog objekta nije moguće ući u obilazak tog prostora i da je inspekcija ušla u proceduru dobijanja tog rešenja.

"Videli smo navode bivših zaposlenih u tom domu i ja ne mogu da kažem ni da jeste ni da nije tačno jer to nije utvrđeno. Pretpostavljam da je informacija prvo plasirana u medije, jer je potekla od bivših zaposlenih i nekog njihovog ličnog nezadovoljstva", navela je Zekavica.

Ističe i da joj je neprihvatljivo da neko radi nekoliko godina u domu i da onda kada je oštećen, prvi put kaže da je to ilegalan dom.

"Svako od onih koji radi u domu koji nije dobio licencu snosi određenu vrstu odgovornosti makar za deo posla koji obavlja. Pre svega se prema odgovornom licu pokreću ostupci i mere a onda i prema ostalima prema utvrđenom inspekcijskom nadzoru", navela je Zekavica.

Kada se izriče mera zabrane rada 

Od 2004. godine, od kada postoji Inspekcija socijalne zaštite, izdato je 145 mera zabrane rada domovima za stare, a nekada su to bili i isti domovi.

Prošle godine zabrana rada je izrečena za pet domova, a ove godine jedna.

"Iskustva u kontroli domova su različita, nekada je to neinformisanost kada nisu ušli u proceduru za licencu, zatim kada dom nema dovoljno zaposlenih, ili kada nije ispunio uslove po pitanju kvaliteta socijalne i medicinske zaštite korisnika", navodi načelnica Inspekcije rada za oblast socijalne zaštite.

Pojašnjava da se u principu izriču mere od zabrane rada, naloga, ako su legalni objekti, da se propusti u određenom vremenu mogu dovesti u red.

Kod ilegalnih objetaka se izriče mera zabrane rada i pokretanje postupka kod nadležnih istražnih organa. Ako se desi da ponovo otvore dom na drugoj lokaciji, mada to rade i na istoj lokaciji, onda se to procesuira od strane pravosudnih organa.

"Ovo je pitanje koje ne može da reši ni samo Ministarstvo za rad boračka i socijalna pitanja. To je pitanje koje zahteva sistemski pristup i saradnju više organa uključujući i pravosudne", ukazuje Zekavica.

Da li su skuplje usluge i kvalitetnije 

Savetuje korisnicima da kada biraju dom za smeštaj, da oni biraju kuću za sebe ili svog srodnika i da to treba da rade s istom pažnjom.

Takođe, treba da razgovoraju sa zaposlenima, da se upoznaju sa svojim pravima, kvalitetu nege, zdravstvene zaštite, šta je to što ulazi u cenu.

Smatra da viša cena generalno uglavnom znači bolji kvalitet, ali i da to nije pravilo.

"Licenca znači da su ispunjeni uslovi u početku rada. Vrlo brzo se to svede na neki minimum, tako da je bitno da kad razgovaraju s odgovornim licem da se informišu i kod inspekcije socijalne zaštite o određenom domu", preporučuje Zekavica.

Navela je i da u resornom Ministarstvu rade na tome da spisak licenciranih domova na njihovom sajtu bude vidljiviji i dostupan korisnicima.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike