Šta se krije iza rezolucije albanskog parlamenta o izveštaju Dika Martija

Odluka albanskog parlamenta vratila je u fokus slučaj – Žuta kuća. Tačnije, izveštaj švajcarskog političara Dika Martija o umešanosti pripadnika OVK u trgovinu ljudskim organima koji je kasnije usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE).

Deceniju kasnije, svi albanski poslanici glasali su za rezoluciju u kojoj se odbacuju Martijevi navodi, a od Saveta Evrope traži revizija.

"Albanija će se nositi sa narušenim ugledom albanskog naroda i to će učiniti dostojanstveno. Glas Albanije će se čuti u Strazburu", poručio je premijer Albanije Edi Rama.

Za sada nije odjeknuo tako daleko. Delegacija Srbije u PSSE najavljuje da će pratiti dalje poteze i reagovati ako bude bilo potrebno, dok predsednika srpskog parlamenta ohrabruju raniji potezi međunarodnog tela.

"To je važno za njihovu političku scenu. Savet Evrope nikada nije usvojio reviziju nekih odluka koje je ranije usvajao. Ali to je još jedan dokaz koliko je protiv Srbije sve moguće", rekao je Dačić.

Širi kontekst

Ivica Dačić nije jedini koji misli da zahtev Tirane treba staviti u širi kontekst.

Rezoluciju je predložila stranka albanskog premijera Edija Rame, a on ne krije da kao brata poštuje Hašima Tačija, posećuje ga čak i u haškom pritvoru.

Upravo Tačijevu Dreničku grupu Marti je označio odgovornom za trgovinu organima i druge zločine. Istovremeno, godinama unazad zategnuti su odnosi Rame i sadašnjeg kosovskog premijera.

"Stvarni cilj ove rezolucije jeste miniranje vlade Aljbina Kurtija na Kosovu, odnosno motivisanje pristalica Hašima Tačija da se organizuju i da krenu u rušenje vlade. I tokom zadnje posete koju je imao Edi Rama na Kosovu, u tom cilju je sve svoje pokrete napravio – susreo se sa protivnicima Kurtija da bi mobilisao protiv njega", kaže politički analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiu.

Izveštaj Dika Martija bio je povod za kasniju međunarodnu istragu koju je predvodio američki tužilac Klint Vilijamson. Godine 2014. objavio je da njegov tim nije dokazao navode o trgovini organima, ali jeste brojne druge zločine OVK.

Godinu kasnije to je dovelo do osnivanja Suda za zločine OVK, sa sedištem u Hagu, gde se očekuje početak suđenja Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju i drugima.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike