Šta nedostaje srpskoj ekonomiji

Prošlu godinu Srbija je završila sa suficitom u budžetu, a prema procenama i 2019. godina ide istim putem. Javni dug je sada oko 50 odsto BDP-a, nezaposlenost je smanjena, inflacija niska – i to su, kažu u Fiskalnom savetu, pokazatelji makroekonomske stabilnosti. Upozoravaju ipak, na nizak privredni rast.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta kaže da su u Srbiji javne investicije 18 procenata BDP-a, a prosek u regionu je 23.

"Tačno je da mi imamo najviše stranih investicija, ali tih 18 odsto BDP-a, vam jasno govori o nedostatku domaćih privatnih investicija i to je upravo jedan od glavnih problema koje treba otkloniti u ovoj misiji povećanja privrednog rasta", kaže Altiparmakov.

A da bi bilo više domaćih kompanija, privrednici ponavljaju zahteve.

Stanka Pejanović, predsednica SAM-a kaže da ih zanima smanjenje poreza i doprinosa na zarade.

Druga stvar je, kako kaže, održivost sistema i u smislu pojačanja investicija malih i srednjih preduzeća.

"Da li će država da napravi tzv. poreske podsticaje za preduzetničke fondove koji bi investirali u mala i srednja preduzeća – biznis anđele i da li će se neke nebankarske institucije, podstaći njihov razvoj kroz zakonska rešenja, kako bi takođe mogli da pospešimo razvoj malih i srednjih preduzeća", rekla je Pejanovićeva.

Na unapređenje poslovnog ambijenta usmereno je osam od 20 reformi o kojima se Srbija dogovorila sa EU, kaže ministar finansija. Prioritet je transformacija Poreske uprave.

"Posebno je važno što smo započeli proces smanjenja opterećenja na zarade prošle godine. Nastavljamo sa tim i ove godine, kako bi sa te strane naša ekonomija išla više ka ekonomiji koja oporezuje dohodak, oporezuje dobit a manje da oporezuje rad", kaže ministar finansija Siniša Mali.

Po lakoći poslovanja, Srbija zauzima 48. mesto na Duing biznis listi Svetske banke. Među 190 zemalja najbolji uslovi poslovanja su na Novom Zelandu, a najlošiji u Somaliji.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike