Šta krije srpski Stounhendž u Pocerini

U
Pocerskoj šumi, svakog leta čuju se
zvuci ašova, budaka, motika i arheološkog
alata. Na bedemu koji se najbolje može
videti iz vazduha, i do kojeg može da se
dođe samo peške, ove godine, otkriveni
su delovi palisadnog rova sa jamama od
masinih drvenih stubova.

 

"Ta
drvena palisada, ti bedemi, koji se grade
od zemlje i nasipaju oko te drvene
palisade, to je ono što je ovde posebno
zanimljivo i posebno interesantno,
naravno, tu su i pokretni arheološki
nalazi na osnovu kojih mi sve ovo
datujemo, a datujemo negde u vreme kraja
kamenog doba i početka metalnog doba",
kaže
arheolog Momir Cerović.

Na
lokalitetu Šančina
do sada je otvoreno 12 sondi, čija je
površina oko 220 metara kvadratnih.

"Bedem
je na ovom delu visine 2,5 metra, međutim,
on je bio znatno i viši, ali 6.000 godina
i erozija su učinili svoje da tu dođe
do sleganja i da sada bude znatno niži",
ističe
Darko
Bošković, apsolvent arheologije.

Oblik
praistorijskog bedema u Pocerini koji
je izgrađen
kamenim i koštanim alatom najsličniji
je, kažu arheolozi, rondeli u Engleskoj
ali je od Stounhendža
stariji više od 1500 godina.

"Ovaj
lokalitet je jedinstven po toj arhitekturi,
dakle 25 metara prečnik je ovog centralnog
kružnog objekta, koji je po samom rubu
imao taj zemljani nasip, zemljani bedem,
nasut oko te drvene palisade, a oko svega
toga ide jedan šanac, šest metara dubok, a oko šanca, drugi zemljani prsten",
dodaje
arheolog
Momir Cerović.

Ovog
leta na arheološkom lokalitetu angažovano
je više radnika nego prethodnih godina
i sve je prilagođeno životu u prirodi,
od umivanja do kuvanja kafe. Fotografije
pronađenih
predmeta u Pocerini, svoje mesto imaće
i na izložbi koja će biti otvorena u
Šapcu.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар