Šta donosi predstojeća smena na državnom kormilu Japana

Japanski premijer Jošihide Suga objavio je krajem prošle nedelje da se povlači iz trke za izbor novog šefa vladajuće Liberalno-demokratske partije, čime se praktično odrekao i novog premijerskog mandata, jer u Zemlji izlazećeg sunca lider najjače partija zauzima i mesto predsedavajućeg vlade.

Japan tako, čini se, ponovo ulazi u period relativne političke nestabilnosti, kakva je vladala u periodu između 2006. i 2012. kada su se premijeri smenjivali svake godine. 

Rekord jakog lidera

U decembru 2012. na čelo partije i države po drugi put je došao poslu predani nacionalista Šinzo Abe, koji je čvrstim liderstvom uspeo da vrh države uvede u period relativne stabilnosti.

Pod njegovom palicom dalekoistočna carevina je otpočela niz društvenih reformi, naročito rada, veliku liberalizaciju viza za strane radnike i turiste, što je sve imalo za cilj prevladanje problema nedostatka radne snage i stimulaciju ekonomije.

Pod Abeovim vođstvom tekle su i pripreme za olimpijske i paralimpijske igre, koje su trebale da posluže kao snažan podsticaj za privredu i zbog bogatih ulaganja u izgradnju i unapređenje

postojeće infrastrukture i zbog projektovanog skoka u broju stranih posetilaca pre i posle igara, ali i podsticaja domaće potrošnje vezane za najveći spotski događaj na svetu.

Međutim, kada je održavanje OI, koje je trebalo da bude kruna njegove "vladavine" odloženo za godinu dana, a zbog više skandala vezanih za njegove saradnike i porodicu, te pogoršanja zdravstvenog stanja, Abe je bio prisiljen da se povuče.

U svom drugom mandatu, koji je trajao skoro osam godina, on je postavio rekord u broju uzastupno provedenih dana na kormilu države. 

Grlom u jagode

Kao njegov verni proteže na partijskim izborima koji su potom usledili ustoličen je Jošihide Suga, poznat po dugogodišnjem tihom radu iza kulisa. Kada je stupio na funkciju, on je promovisan kao skromna, vredna osoba koja je zahvaljujući trudu i napornom radu uspela da sebi prokrči put na društvenoj lestvici do samog vrha. Suga je, naglašavano je, sin seljaka iz unutrašnjosti koji se bavio uzgojem jagoda.

U vreme imenovanja u septembru prošle godine epidemija kovida uveliko je bila u jeku, pa su prioriteti njegovog kabineta bili više nego očigledni: borba protiv koronavirusa, očuvanje ekonomske vitalnosti države i finaliziranje priprema za igre. On je tome dodao i formiranje agencije za digitalizaciju, jer je zbog epidemije koja je nametala rad od kuće i problema sa sajtovima za prijavu za vakcinaciju, na videlo izašla činjenica da Japan iznenađujuće zaostaje kada su u pitanju elektronska i softverska infrastruktura.

Međutim, značajno kašnjenje u vakcinaciji, slabe i međusobno protivrčne mere, kao i nejasnoće u vezi formata olimpijade vremenom su potkopale njegovu popularnost kao čoveka iz naroda i podršku za njegov kabinet.

Uprkos toj eroziji poverenja, Suga koji je uživao podršku i dalje uticajnog Abea i njemu bliskih članova LDP-a, imao je solidnu šansu da bude ponovo izabran za vođu partije i verovatno vlade, s obzirom da LDP već godinama ima prednost od preko 25 poena u odnosu na najpopularniju opozicionu strnku. Takođe, u tom momentu Suga je mogao da biračima kaže da je uprkos brojnim problemima u odobravanju i snabdevanju stranim vakcinama proporcija vakcinisanih, zaključno s krajem avgusta dosegla 50 posto, te da su Olimpijske i Paraolimpijske igre, iako bez publike, sprovedene bezbedno i za domaće sportiste vrlo uspešno.

Politička prervrtljivost pogubnija od kovida?

Međutim, njegova navodna ideja da brzo raspusti parlament ovog meseca najpre je izazavala unutarpartijski otpor, na šta se onda nadovezao i šok prouzrokovan time sto se Suga upustio u traganje za kadrovima za svoj budući kabinet koji bi na dužnost stupio nakon parlamentarnih izbora mada oni još nisu ni raspisani, a kamoli održani.

To bi ljude koje je izabrao za buduće ministre obavezalo na lojalnost prilikom glasanja za šefa partije za kojeg je on trabalo da se kandiduje.

Njegove partijske drugove posebno je uvredilo to što je on izašao i sa idejom da se glasanje za novog lidera stranke odloži za posle izbora.

Takođe, u jednom trenutku, krajem prošlog meseca, kako bi ublažio nezadovoljstvo javnosti i svojih kolega načinom kako je upravljao zemljom tokom kovid krize, Suga je na ostavku prisilio generalnog sekretara partije, Tošihira Njikaja, koji je njegov najbliži saradnik.

Ova serija poteza, verovatno s pravom, je shvaćena kao bezobzirno nastojanje da se izbegne sopstvena odgovornost i položaj sačuva po svaku cenu.

To je Sugu ubrzo ostavilo bez potrebne unutarpartijske potpore i prisililo da odustane od kandidature za šefa LDP, partije, koja od prve polovine pedesetih dominira japanskom politikom i u tom dugom periodu na vlasti nije bila samo pet godina.

Suga sa funkcije partijskog lidera i premijera odlazi poslednjeg dana ovog meseca. U međuvremenu se očekuje glasanje unutar LDP, nakon čega će uslediti i parlamentarni izbori.

Na istoku ništa novo?

Iako u Japanu postoji značajno nezadovoljstvo upravljanjem kovid krizom, opozicione stranke se i dalje čine preslabim, pa je upitno da li će ogorčenje građana moći da bude kanalisano na takav način da ozbiljno uzdrma monopol na upravljanje državom koji ima LDP i njen dugogodišnji manjinski koalicioni partner, stranka Komeito.

Da bi opozicija preuzela vlast ili bar osetno povećala broj poslanika u parlamentu, najveća opoziciona partija Konstitutivno-demokratska, koja je nastala cepanjem nekadašnje Demokratske, zbog čega je i dalje nejaka, morala bi da sa komunistima uđe u partnerski sporazum o zajedničkom nastupu ili bar uzdržavanju od učešća na izborima u onim jedinicama u kojima ona druga od te dve stranke ima snažno uporište i perspektivnog kandidata. Odnosno, potrebna je široka opoziciona koalicija koja premošćava bitne ideološke razlike.

Vladajućoj koaliciji na čelu sa LDP-om odgovara da se izbori održe što je kasnije moguće, mada su oni vrlo blizu, kako bi sa širenjem vakcinacije sećanje stanovništva na strah od olimpijade koja je počela u trenutku kada je manje od 20 posto stanovništva bilo imunizovano izbledelo i popravilo se loše stanje iz poslednjih nedelja, u kojem su bolnice bile preopterećene a desetine ljudi umirle od kovida u svojim domovima.

Opozicija će pokušati da iskoristi činjenicu da su kraj jula i naročito avgust, kada su hiljade bolesnih građana koji su priželjkivali hospitalizaciju odbijani u bolnicama, ponovo ukazali na neobjašnjivu tromost vlade u organizovanju borbe protiv kovida, koja se ogleda ne samo u odsustvu domaće vakcine i zakasneloj nabavci stranih, već i u tome da do sada nije izgrađena nijedna kovid bolnica.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар